Naslovna Blog ANALIZA PRETHODNE AGRARNE GODINE (BLOG)

ANALIZA PRETHODNE AGRARNE GODINE (BLOG)

PODELI

Kraj godine obično je vreme kada se sumiraju rezultati ostvareni u toku prethodnih 12 meseci. Ti rezultati u poljoprivrednoj proizvodnji i nisu baš za pohvalu, ali ne zbog neadekvatnog rada poljoprivrednika, već zbog loših vremenskih uslova. 2017-tu godinu obeležilo je nekoliko vremenskih nepogoda, a sve je počelo sa suvom i hladnom zimom. Nedovoljna količina padavina učinila je da se pre svega pšenica slabo razvije. Onda se desio aprilski mraz koji je najviše štete naneo povrtarima, prvenstveno proizvođačima bostana koji su rasadu izneli iz plastenika na parcele. U tih nekoliko hladnih aprilskih noći, čak polovina rasada je stradala.

Međutim, uprkos mrazu, cena bostana bila je veoma niska, a potražnja nikad slabija. Zato ni ne čudi što brojne bostandžije razmišljaju da li će naredne, 2018-te godine uopšte i sejati to povrće.

Nakon proleća krenule su žestoke vrućine, naravno bez padavina. Letnja suša, ovu godinu učinila je jednom od gorih u poslednjoj deceniji.

Prinosi hlebnog zrna kretali su se oko 3 do 4 tone po katastarskom jutru, što je i dobro, jer je bilo očigledno da će soja i kukuruz podneti najveći teret suše. Tako i bi. Ulaskom kombajna u parcele pod sojom uverili smo se kolike posledice ostavlja nedostatak vode, te je bilo njiva na kojima je prinos bio svega 100-ak kilograma, pa sve do tone, što je naravno zavisilo od lokaliteta, kvaliteta zemljišta, semena i agrotehnike. Prinosi suncokreta bili su oko tone po katastarskom jutru, a u najboljem slučaju oko 2t.

A onda, dolaskom jeseni ratari i stočari su bili najzabirnutiji. Stočari zbog nedostatka stočne hrane, jer je lucerke bilo veoma malo, a ratari zbog malog prinosa kukuruza, koji se kretao od nule pa sve do 3 tone po jutru. Sve to je rezultiralo da se u oktobru krene u setvu pšenice, te je pšeničnih polja više nego ikada, jer su poljoprivrednici uvideli da se i u sušnim godinama ostvari neki prinos i donese prvi dinar u godini.

Sa druge strane, stočari su bili suočeni sa naglim rastom cene svinja, koje je u jendom trenutku počela vrtoglavo da opada, da bi se opet stabilizovala i sada iznosi oko 160 dinara za kilogram. Kod tova judani manje više sve je isto, te je cena i dalje od 1,8 do 2 evra po kilogramu žive mere. Proizvođači mleka najzadovoljniji su premijom od 7 dinara po litri, jer je cena mleka različita, i kreće se od 22 pa sve do 40 dinara po litri, u zavisnosti od kvaliteta mleka i otkupljivača.

Međutim, ima i poljoprivrednih proizvođača koji ovu sušnu 2017-tu ocenjuju kao jednu od najboljih, a to su prvenstveno vinogradari. Dosta sunca, malo padavina, učinilo je grožđe slađim nego inače, a samim tim vino je dobrog kvaliteta. U voćarstvu nije bila toliko loša, te su i voćari prosečno zadovoljni.

Sve u svemu, kada se uzme u obzir celokupna poljoprivredna proizvodnja, možemo reći da godinu koju smo ispratili ocenjujemo sa dobrom trojkom. Ono što nam preostaje je da poželimo da naredna bude drugačija od ove, te bih ovom prilikom svim čitaocima i poljoprivrednim proizvođačim poželeo godinu koju će karakterisati red Sunca, red kiše, više prinosa, pune ambare žita i kukuruza, pune tavane sena i lucerke, pune obore svinja, pune štale goveda, pune torove ovaca.

Želim nam, dragi poljoprivrednici, pregršt sreće, zdravlja, manje briga, punije buđelare i više suza radosnica. U to ime, SREĆNA NOVA AGRARNA 2018. GODINA!

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here