Naslovna Intervju DIREKTOR AGENCIJE ZA RURALNI RAZVOJ OPŠTINE IRIG, FEDOR PUŠIĆ: Iriška vina vraćaju...

DIREKTOR AGENCIJE ZA RURALNI RAZVOJ OPŠTINE IRIG, FEDOR PUŠIĆ: Iriška vina vraćaju staru slavu

PODELI

Irig je varoš smeštena na južnim padinama Fruške gore, u samom srcu Srema. Prvi put se u dokumentima pominje 1225. godine.

U srednjem veku Irig je bio centar trgovine i ekonomski najznačajniji grad u Sremu, te je sa ponosom nosio ime “Fruškogorska prestonica”.

Irig je prvi grad u Sremu koji je 1760. godine od cara Leopolda dobio pravo na održavanje dva vašara godišnje.

Tradicija gajenja grožđa i proizvodnja vina u Sremu i na Fruškoj gori datira još od rimskog carstva. Prvi je bio rimski car Marcus Aurelius equitus Probus, koji je inače rodom iz Sirmiuma, današnje Sremske Mitrovice, koji je zasadio vinovu lozu, i to u III veku n.e. Po legendi, ubili su ga njegovi vojnici, nezadovoljni što umesto da ratuju, moraju da gaje vinograde i prave vino.

U srednjem veku znanje o vinogradarstvu i vinarstvu se očuvalo uglavnom u i oko manastira, što je uostalom bio slučaj u celoj Evropi, a dolaskom novijeg doba su se i navika i znanje polako prenosili i na stanovnike i privrednike. Pre rata u Irigu i okolini je bilo normalno da skoro svaka kuća uz okućnicu ima i vinograde i pravi vino.

O vinogradarstvu u ovom turističkom mestu, razgovarali smo sa Fedorom Pušićem, direktorom Agencije za Ruralni razvoj opštine Irig.

Резултат слика за vinogradarstvo
AgroKlub.rs

Vinarstvo je u Srbiji u poslednjih desetak godina zaista otišlo na visok nivo. Naše sorte u Irigu imaju dobar lokalni značaj. Koliko su tražene u svetu?

Južne padine Fruške gore su kroz istoriju bile i ostale do dan danas idealne za gajenje vinove loze, što je već kroz razne priče izgovarano. Od sorti koje važe za tradicionalne i najčešće vinske sorte gajenje na ovoj teritoriji a poznate širom evrope i sveta su Rizling i Portogizer. Portogizer je već prepoznatljivo vino sa naše teritorije. Pored ovih autohtonih sorti gaje se na uspešan način i Kaberne Sovinjon, Merlo, Frankovka, Šardone Sovinjon Blank. 
Vina proizvedena na teritoriji južnih padina Fruške gore, a samim tim i iz Iriga su izuzetnog kvaliteta, popularna kod potrosača i polako su pronašla svoje mesto na probirljivom srpskom i svetskom trzištu. Mislim da je vreme kada sa ponosom možemo reći da iriško vinogorje postaje lokalno, nacionalno, i globalno prepoznatljiva destinacija a u vrh je postavljaju trendovi koji se napajaju iz autentičnosti sa južnih padina Fruške gore.

Čemu najviše teže poljoprivrednici sa područja opštine Irig? Da li je vinogradarstvo vodeća grana?

-Kao i u ostalim delovima naše zemlje poljoprivrednici su slična grupa ljudi i sličnog razmišljanja. Teško je reći kakvog su naši poljoprivrednici razmišljanja, ali jedno je sigurno, većina njih pogleda u nebo pa daje odgovor, na žalost… Samim tim sve je rečeno. Većina obrađuje poljoprivredu spram svojih mogućnosti i slabo koriste sredstva od Republike i Autonomne pokrajine iz razloga što naši poljoprivrednici imaju dozu nepoverenja u sve predloge. Međutim, više nema kombinata, starih zadruga i drugih organizacija na koje su se oslanjali. Sada moraju sami ili da se opet organizuju u neke udruge koperative iz razloga opstanka. 
Ovo je ozbiljan posao ne samo za poljoprivrednike već i za državu jer je vezano za opstanak malih sredina. Iriška opština se opredelila za svoj pravac razvoja, a to je poljoprivreda i turizam.

U vinskom turizmu zarada je sledeća: 

Od same prodaje vina oko 30%, a od prodaje domaćih proizvoda prehrambrenih (šunka, kobasice, sir) i samog smeštaja u seoskim domaćinstvima oko 70%.

Сродна слика
agrovizija.rs

Mnogi mladi sa sela idu u gradove trbuhom za kruhom. Kako je u opštini Irig? Koliko je mladih koji ostaju u svom mestu i odlučuju da se bave poljoprivredom?

-Trend odlaska mladih iz malih sredina nije mimoišao ni Irišku opštinu. Bez obzira što imamo potencijal i što već imamo izgrađene brendove vinarije Kovačević, Mačak, Komuna, Deurić, Komazec i druge..
Takođe, u zadnje vreme velike investicije u turizam kao što su Vrdnička kula, Premijer Akva, Eko naselje Mala Remeta, restauiran stari podrum i Irigu, manastiri, pešačke staze po Fruškoj gori, itd.
Trudimo se da to zaustavimo, ali pored nas u Opštini na to imaju uticaj i mere države i pokrajine, mere podsticaja opstanka u ruralnim sredinama. Napominjem da i samo stanovništvo i poljoprivrednici moraju uzeti stvar u svoje ruke i truditi se da poboljšaju svoju poziciju.
Nadam se da ćemo mi u Irigu i pored svega biti primer dobre prakse, jer nakon mojih obilazaka evropskih destinacija i poređenja sa našom Fruškom gorom, ona je jedno predivno mesto za rad i život u odnosu na druge.

Smer Vinogradar – vinar, jedini u Vojvodini privlači pažnju mnogima. Koliko je on značaj i zašto za naše turističko mesto?

-Srednja stručna škola “Borislav Mihajlović Mihiz” u svom planu i programu rada ima i smer Vinar -vinogradar. Napomenuo sam da je Opština Irig u svojoj strategiji razvoja i izabrala pravac poljoprivreda i turizam, tako da se i program rada škole poklapa sa strategijom razvoja opštine. Jasno je da nema razvoja bez struke, tako da učenici koji završavaju školu imaju siguran posao u restoranima, vinarijama, vinogradima na teritoriji opštine Irig. 
Takođe, mi ujedno i uz dogovor sa lokalnim poslodavcima školujemo buduće kadrove koji su preko potrebni u našoj lokalnoj zajednici. Isto tako, opština i škola su stavile akcenat na izgradnji učeničkog doma, što bi doprinelo povećanju broja đaka a i ujedno razvitku same škole. Želja lokalne samouprave i jeste ta da se u srcu Fruške Gore i napravi srednjoškolski centar za razvoj vinogradarstva i vinarstva.

Резултат слика за vinar vinogradar
Agromedia

Da li treba razvijati seoski turizam i zašto?

-Razvoj opštine Irig je i vezan za razvoj turizma. Iz tih razloga i postoji već niz godina Turistička organizacija opštine irig .Agencija za ruralni razvoj ima izuzetnu saradnju sa Turističkom organizacijom opštine Irig naročito u segmentima ruralnog turizma.
Sama statistička činjenica da je zarada malih vinarija od turističko uslužnog dela, koje smo pomenulu govori koliko je bitan seoski turizam. Razvijaju se i druga gazdinstva koja partnerski učestvuju u samoj turističkoj ponudi.
Naš zadatak je da spajamo potencijalne korisnike sa domaćim fondovima i bankama a naročito da ih pripremamo za Ipard program. Na taj način ćemo uposliti mnogo mladih ljudi, kako kroz zapošljavanje u drugim gazdinstvima tako i u pokretanju sopstvenih poslova.

Autor: Jelena Milošević

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here