Naslovna Magazin Moj ljubimac Kako se životinje snalaze u potrazi za hranom – 5 životinjskih šampiona...

Kako se životinje snalaze u potrazi za hranom – 5 životinjskih šampiona u snalažljivosti

PODELI

Da bi sebi i svojim potomcima obezbedile preživljavanje, mnoge divlje životinje koriste neobične načine da dođu do hrane ili pijaće vode. Neke od njih se pri tome, poput čoveka, služe raznim oruđima koje su same smislile. Mi vam predstavljamo listu od 5 najsnalažljivijih životinja u pronalaženju hrane.

Šimpanza

Šimpanze koje nastanjuju Obalu Slonovače obožavaju da jedu kokos. Međutim, da bi stigli do njegove sočne i ukusne unutrašnjosti, ovi majmuni moraju da razbiju debelu i jaku kokosovu ljusku, a za to im je potrebno mnogo truda i vremena. Ovaj postupak šimpanze obavljaju uz pomoć dva kamena. Jedan treba da bude šiljat i mali, a drugi ravan i veći. Kokosov orah postavljaju na ravnu površinu i snažnim, preciznim udarcem oštrim kamenom, razbijaju njegovu ljusku.

Ovu veštinu nije lako savladati. Njome se koriste samo iskusni, stariji majmuni koji su godinama vežbali dok nisu naučili da pravilno koriste ovaj kameni alat. Onda kada shvate da su ovladali veštinom lomljenja oraha, šimpanze svoje kameno oruđe počinju ljubomorno da skrivaju i ne žele da ga dele sa drugim šimpanzama. Arheolozi su svojim istraživanjima došli do saznanja da se šimpanze ovom vrstom primitivog oruđa koriste više od 4.000 godina.

Simpanza

Slon

Sigurno ste čuli za izreku „pamćenje ima ko slon“. A kakvo je ustvari slonovsko pamćenje? Zahvaljujući svojoj memoriji, najveća životinja među kopnenim sisarima na jedan veoma interesantan način uspeva da sebi i svojoj porodici obezbedi rezerve pijaće vode, veoma dragocene u slučaju suše. Slon uzima koru odgovarajućeg drveta i poveći komad stavlja u usta. Zatim nekoliko sati žvaće tu koru dok ne napravi posudu loptastog oblika koju potom stavlja u odgovarajuću šupljinu u kojoj ima vode. U slučaju suše i nestašice vode, slon će, zahvaljujući svom dobrom pamćenju, bez greške pronaći mesto na kome je sakrio svoju posudu. On u šupljinu zavlači surlu i pronalazi mokru posudu sa vodom.

Slon

Novokaledonijska vrana

Što se tiče snalažljivosti u potrazi za hranom, među pticama se posebno ističe novokaledonijska vrana (Corvus moneduloides). Ona koristi grančice kako bi izradila alat koji joj služi za hvatanje insekata. Na vrhu grančice pravi kukicu, pa grančicu zavlači u pukotine drveća gde obično ima buba.

Da bi jednu ovakvu alatku prilagodila svrsi, ova inteligentna ptica mora da uloži puno truda. Ona najpre kida grančicu, a potom je pažljivo i strpljivo oblikuje kljunom.

Ako uspe da izradi efikasno oruđe i lov krene uspešno, vrana se na specifičan način oglašava kako bi se pohvalila drugim vranama koje žive u okolini.

Novokaledonijska vrana

Egipatski sup (faraonski lešinar)

Omiljena hrana ove ptice je nojevo jaje.  Međutim, kljun egipatskog lešinara nije toliko snažan da može da razbije ljusku nojevog jajeta, pa mu je za razbijanje potreban odgovarajući alat. Reč je o kamenu koji ptica uzima u svoj kljun i svom snagom počinje njime da udara u jaje dok ne pukne. Naučne studije su utvrdile da čak i jedinke egipatskog supa koje su odgajane izolovano od drugih ptica znaju za ovaj način razbijanja jajeta, što je dokaz da je ova veština genetski predodređena.

Delfin

Delfini su inteligentne životinje, u to nema nikakve sumnje. Oni su nadaleko poznati po tome što uz adekvatan trening mogu da nauče da izvode razne akrobacije u vodi. Međutim, malo se zna o tome da inteligencija delfinima olakšava pronalaženje hrane.

Posmatrajući jedno jato delfina, grupa australijskih istraživača došla je do jednog neverovatnog saznanja. Naime, delfini često pronalaze svoje obroke na dnu mora. Oni zaranjaju u najveće dubine i sa dna mora kljunom pretražuju pesak u kome se skrivaju mnogi stanovnici mora, koji su ujedno omiljena hrana delfinima. Ove životinje na jedan veoma zanimljiv način štite da im pesak i mulj ne ulaze u usta. Oni na kljun stavljaju morski sunđer, slično kao što lekari stavljaju svoje maske na usta.

Delfini

Ipak, naučnici su utvrdili da se ovom metodom ne koriste svi delfini. Otprilike svaki dvadeseti delfin od ukupnog broja posmatranih upotrebljavao je ovu vrstu maske, a u velikoj većini slučajeva radilo se o ženkama. Takođe je otkriveno da majke mogu ovoj veštini da nauče svoje mladunce.

 

 

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here