Naslovna Magazin Košulje – put od nužnog izuma do modnog detalja

Košulje – put od nužnog izuma do modnog detalja

PODELI

Koliko god se sa nekim odevnim predmetom saživeli, nikada ne obraćamo pažnju koliko je napor bio uložen da se od prvih njegovih verzija do današnjih pređe trnoviti put. Sigurno da su se, kada su se u civilizaciji pojavie, košulje mnogo manje koristile nego danas. Ono što jeste značajno, svakako je trenutak kada su u živote čoveka, ove danas miljenice stilista, krenule na viševekovni put. I da, verovali ili ne, idući nazad, putem niti koje su ostavljale kroz istoriju, vidimo da su košulje vezle goblen slobode.

Od one najstarije koja je nastala još 3000 godina pre Hrista, a pronađena je u egipatskim grobnicama do ovih danas, košulje su petomilenijumsku stazu prošle uz dosta promena. Zato zaslužuju da o njima ispripovedamo po koju interesantnu storiju, želeći tako da im se zahvalimo za dane koje su donele dok slobodno bez dodatnih odevnih predmeta, šetamo ulicama, diktirajući savremene modne stilove.

Košulja na rasklapanje

Koliko god čudno i smešno zvučao prethodni podnaslov, verovali ili ne, on je istinit. Naime, sve dok se na svetu nije pojavio popularni patent zvani veš-mašina, košulje su bile posebno dizajnirane. Kragna i manžetne mogle su da se odvajaju od tela košulje, i jedino su se one prale. Telo košulje, kako bi se očuvalo, trebalo je da se pere znatno ređe nego pomenuti delovi.

 

 Misterija dugmeta za kragnu

Ko god se ikada zapitao kako je i kada odlučeno da poslednja rupa za dugme na košulji bude postavljeno, imao je razloga za to. Ne, nije reč o fabričkoj grešci, već se treba zahvaliti polo igračima koji su želeli da osiguraju košulju kako krajevi ne bi iritirali igrača dok «ševrda» na konju.

Zatvor za nevaspitane

Kada već pominjemo slobodu košulje, moramo napomenuti i činjenicu da se zbog nje nekada moglo i u zatvor. Ko god bi tokom osamnaestog veka bio viđen kako na ulici šeta samo u košulji, mogao je da se nađe iza rešetaka. Kažnjavanje je bilo prevencija nevaspitanosti, jer se smatralo da šetnja bez jakne i sakoa nepristojno provocira. Sada, kada par vekova kasnije šetamo u košuljama posebno dizajniranim da ističu figuru, ni ne pomišljamo o surovim zakonima koji su nekada važili.

Viktorijansko doba i klasne razlike

Nekada su bele kragne razdvajale one koji se bave određenim zanimanjima više klase, od plavih kragni koje su pripadale isključivo radničkoj klasi nižeg reda. Kada bi današnje kolorite košulja vratili u doba Viktorijanaca, verovatno bi doživeli šok. Boje i modeli koje danas nalazimo na tržištu nikako nisu odraz statusa, ali stila svakako jesu.

U ova vremena sežu i legende koje kažu da dugmad na muškim košuljama zauzima desnu stranu, a kod žena obratno. Kako su u patrijarhalnom društvu žene kopčale muškarcima košulju, trebalo je praviti modele koji su suprotni njihovim, kako bi lakše zakopčavale. Iz praktičnih razloga nastalo je i poslednje horizontalno postavljeno dugme. Pošto je kroz istoriju zapaženo da se ovo dugme najlakše kida, neko se od dizajnera dosetio da rupu postavi horizontalno. Iako je reč o dugmetu koje se nešto teže kopča od ostalih, ipak se pokazalo kao funkcionalno rešenje. Jer, ko još voli da traži istobojno dugme, kada istrgne originalno.

Poreklo imena

Za kraj ostaje i pitanje zašto se ovaj odevni predmet u Srbiji zove baš tako. Reč casula znači grubo sukno, a latinskog je porekla. Šiveni komad takve tkaninte sa kragnom i rukavima nekada je nasledio naziv casula, a Srbija je ovaj romanizam malo modifikovala.

Zanimljivo je da su košulje u Srbiji počele da se nose tek nakon oslobođenja od Turaka kao simbol građanskog života, dok je turski način odevanja bio aktivan preko tri veka. Nešto slično lanenim i platnenim košuljama nosilo se i tokom srednjeg veka, ali su moderne varijante na scenu stupile tek s kraja devetnaestog veka.

 

 

 

 

 

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here