Naslovna Magazin Prešli smo na zimsko računanje vremena, a ovo su PROBLEMI koji sa...

Prešli smo na zimsko računanje vremena, a ovo su PROBLEMI koji sa njim dolaze

PODELI
Foto: atvbl.com / Promo

Neispavanost, neraspoloženje, umor, sve su to simptomi koji se mogu javiti usled promeranja vremena, odnosno prelaska na zimskog računanja, kada se kazaljka pomera za jedan sat unazad. Ovo su neki od problema koje možete da primetite u narednom periodu.

Stručnjaci smatraju da se ovi simtomi izraženiji kada se prelazi na letnje računanje vremena, jer većina radnog sveta tada spava sat vremena manje. Zato i ne čudi što poslanici Evropskog parlamenta, pozivajući se na sve više dokaza o negativnom uticaju pomeranja sata dva puta godišnje, traže promenu evropske direktive i ukidanje letnjeg računanja vremena.

Doktori objašnjavaju da je u trenutku promene vremena naš prirodni biološki ritam narušen, pogotovu tih prvih nekoliko dana posle pomeranja sata.

– Može se odraziti na naše raspoloženje i zdravlje, pogotovu na ljude koji imaju radne obaveze. Pogotovu se tu misli na leetnje računanje vremena, jer se tada spava kraće sat vremena. Premor, pospanost, razdražljivost može da potraje čak neelju dana od promene računanja vremena. međutim, nije to previše dramatično, jer ove simptiome mogu da imaju i svi oni ljudi koji često putuju, menjaju vremenske zone i samim tim poremete svoj bioritam – objašnjava dr Nevenka Dimitrijević, lekar u Domu zdravlja Voždovac.

Foto: Profimedia

Iako ljudi očekuju da sat vremena ne može da pravi veliku razliku u njihovom funkcionisanju, umor ne traje samo jedan dan i njegovi efekti mogu biti dalekosežni i imaju mnogo veći uticaj.

Letnje računanje vremena na organizam zapravo deluje kao promena vremenske zone, kod koje razlika može biti i nekoliko časova.

Prema jednoj studiji, pošto ljudi ustaju ranije i spavaju 20 minuta manje, mogu danima da se sećaju grogi, a neka istraživanja pokazuju da se broj saobraćajnih nesreća posle pomeranja sata povećava za šest procenata i to čak nedelju dana po dolasku proleća.

Takođe, studije pokazuju da su ljudi loše raspoloženi i da su ljudi manje zadovoljni. Letnje računanje vremena, usvojeno je za vreme Drugog svetskog rata kao mera štednje struje. Logika je bila da duže trajanje dana znači da će ljudi manje sati provoditi uz veštačko osvetljenje.

Inače, prelazak na letnje i zimsko računanje vremena prvi put je zabeleženo 1916. godine u zemljama na severu Evrope. Tokom poslednjeg veka, model pomeranja kazaljki na satu prihvatla je cela Evropa i Severna Amerika, dok je u ostalim delovima sveta letnje računanje vremena poznato samo u nekoliko zemalja poput Irana, Mongolije, Brazila ili Namibije.

Do pre nekog vremena letnje računanje vremena sprovodila je i Rusija, ali odlukom Vladimira Putina to je ukinuto. Turska je od prošle godine uvela stalno letnje računanje vremena i za razliku od ranijih godina neće primenjivati vraćanje kazaljki na satovima u skladu sa zimskim računanjem.

Blic/Sonja Todorović

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here