Naslovna Srem Fruška gora Prva srpska bolnica za tuberkulozu sakrivena na Fruškoj gori

Prva srpska bolnica za tuberkulozu sakrivena na Fruškoj gori

PODELI

Bolnica je izgrađena još 1926. godine, bila namenjena lečenju obolelih od tuberkoloze i za vreme Kraljevine Jugoslavije važila je za jednu od najboljih bolnica u državi.

Ovaj veliki napušteni kompleks napusten je skoro četvrt veka a retko ko, pa čak ni pravi poynavaoci Fruške gore, mogu objasniti gde se tačno nalazi stara bolnica za plućne bolesti na Iriškom vencu.

Smeštena je na samo par stotina metara od velike raskrsnice na vrhu venca, a mnogi ni ne znaju da uopšte postoji.

Njeno gašenje je vezano za izgradnju Instituta za plućne bolesti u Sremskoj Kamenici koji je zvanično otvoren 1962. godine gde je vremenom premešteno kompletno osoblje i deo bolničke opreme. Početkom devedesetih godina prošlog veka, objekte na Iriškom vencu je preuzela vojska, ali je nisu dugo koristili tako da je bolnica ubrzo i konačno napuštena.

Da li zbog svog skrivenog položaja u borovoj i hrastovoj šumi ili zbog proste nezainteresovanosti i nadležnih i javnosti, o ovom neverovatnom kompleksu ima vrlo malo dostupnih podataka, a ne mogu se pronaći čak ni na sveznajućem “Guglu” koji staru bolnicu sporadično pominje tek kao orijentir za neke pešačke staze kroz Frušku goru.

Istina je da se pominje i u “Master planu” za Frušku goru kao kompleks sa ogromnim potencijalom i idejom da se pretvori u Dečju bolnicu, ali je sve ostalo na tome i taj nesumnjivi potencijal ovog mesta i dalje čeka.

 Prva srpska bolnica za tuberkolozu
Bogata istorija bolnice na Iriškom vencu počela je 1922. godine kada su ekipe stručnjaka iz Ministarstva narodnog zdravlja počele da obilaze Frušku goru i traže povoljno mesto za bolnicu uz pomoć nekoliko lekara iz Subotice i Novog Sada i na predlog profesora dr Vladimira Jakovljevića (1893 – 1960) odlučuju da prva srpska bolnica za tuberkulozu bude otvorena na Iriškom Vencu.

U Nacionalnom parku Fruška gora na čijem području se nalazi nekadašnja bolnica, kažu da nemaju nadležnosti nad kompleksom kojim je upravljao Institut za plućne bolesti, a neko vreme i vojska, kao i da su se stvari vezane za staru bolnicu dodatno zakomplikovale poslednjih godina jer je zemljište na kojoj se nalazi u restituciji nedavno vraćeno crkvi.

– “Tokom godina su se povremeno pojavljivale neke ideje o tome šta bi se moglo uraditi sa tim kompleksom, ali realizacije nije bilo. Kao i u većini sličnih slučajeva kojih još ima po Fruškoj gori, jedan od ključnih problema su imovinsko-pravni odnosi koji su postali još složeniji vraćanjem zemljišta crkvi, a osim toga sve se nalazi na teritoriji opštine Irig tako da je taj administrativno-pravni deo prilično komplikovan” – kaže Radoslav Krunić, direktor Nacionalnog parka.

Prema njegovim rečima slučaj stare bolnice na Iriškom vencu nije jedini, jer postoji dugačak spisak objekata koji su potpuno napušteni ili ndovoljno iskorišćeni.

– “Oni su u različitim fazama i stanjima, neki su toliko propali da im praktično nema spasa, ali mnogi se još uvek mogu iskoristiti. Konkretno, stara bolnica je u odličnom stanju iako se ne koristi godinama i definitivno je jedno od najlepših mesta na Fruškoj gori. Nadamo se da će se za taj kompleks pronaći neko rešenje jer iako nemamo direktne veze i nadležnosti, to bi svakako mnogo značilo za Nacionalni park” – kaže Krunić.

On kaže da se Nacionalni park i kompletna Fruška gora poslednjih godina sve više okreću turizmu i kao primere navodi Vrdnik i Sremske Karlovce koji iz godine u godinu beleže rast broja gostiju, ali i ponude.

– Dolazimo polako u paradoksalnu situaciju da nam nedostaju smeštajni kapaciteti na Fruškoj gori, a da istovremeno propadaju nekadašnji hoteli, moteli i odmarališta. Stara bolnica je ogroman kompleks sa dobrom infrastrukturom kojem bi sigurno mogla da se pronađe namena ukoliko se odustalo od toga da tu bude zdravstvena ustanova – smatra Krunić.

Dograđivana američkim kreditom
Objekat je otvoren 1926. godine, da bi već 1930. u njoj bila izvršena prva operacija pluća u Srbiji. Ubrzo nakon otvaranja u nju sa Golnika iz Slovenije dolazi da radi najčuveniji slovenački lekar dr Tomaž Furlan, koji se nastanjuje u Novom Sadu, gde ostaje i posle rata i zahvaljujući poznanstvu sa Edvardom Kardeljom i Mošom Pijade, od prvog američkog kredita koji je Jugoslavija dobila u visini od 100 miliona dolara, za bolnicu na Fruškoj Gori se odvaja čak 11 miliona, i tako počinje gradnja najsavremenijeg centra u posleratnoj Jugoslaviji u sklopu kojeg se nalazi i bioskopska dvorana za pacijente i pratioce sa 160 mesta.

Staru bolnicu na Iriškom vencu čine tri odvojene grupe zgrada sa stotinak bolničkih soba i pratećih prostorija koje su građene u razlitim periodima, a koje su sudeći po spoljašnosti i dalje u dobrom stanju. Na sreću kompleks se čuva tako da na zgradama nije razbijen nijedan prozor, na svom mestu su i dalje i svi oluci, instalacije i drugi materijali koji obično brzo nestanu sa objekata koji se ne koriste, tako da sve deluje kao da ćete tu negde zateći nekog sremačkog Hansa Kastorpa koji iako je samo došao u posetu rođaku, već godinama razmatra pitanja života i smrti kao u “Čarobnom bregu” Tomasa Mana…

Zgrade su uglavnom ispražnjene, mada u nekim sobama i prostorijama ima zaostalih bolničkih kreveta i druge medicinske opreme.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here