Naslovna Blog RESTITUCIJA – KRAJ NEPRAVDE (BLOG)

RESTITUCIJA – KRAJ NEPRAVDE (BLOG)

PODELI

Neposredno nakon Drugog svetskog rata, u tadašnjoj Jugoslaviji izvedena je takozvana agrarna reforma, koja je podrazumevala oduzimanje poseda, i to prevashodno crkava i manastira, bogatijih seljaka ali i srednjih i sitnih vlasnika, koji iz određenog razloga nisu obrađivali zemlju. Propisan je i zemljišni maksimum koji je prvobitno iznosio 35 hektara obradive zemlje po jednom zemljoradniku, da bi se kroz nekoliko godina on snizio na svega 10 hektara. Na taj način stvoren je pozamašan zemljišni fond od preko 1.600.000 hektara. Ta zemlja podeljena je bezemljašima, kolonistima i mesnim interesentima slabijeg imovinskog statusa, a jedan deo tih površina dodeljen je državnim poljoprivrednim dobrima i zadrugama. Sedam decenija kasnije, pravda je delimično zadovoljena, a oduzeta imovina se vraća vlasnicima, odnosno njihovim potomcima. 

Foto: Privatna arhiva porodice Eror

 Oni koji su barem delimično obeštećeni restituciju opisuju kao dobar potez države, jer ono što je bilo privatno, treba da ostane privatno. Jedan od problema onih kojima je zemlja vraćena u toku ove godine je taj što, recimo, ako postoji više naslednika, na primer trideset, onda se parcela deli na trideset delova. Još ako je zemljište podeljeno u nekoliko parcela, problem nastaje oko raspodele, ali uz dobru volju I slogu familije sve je rešivo. Međusobna prodaja onih kojima zemljište nije potrebno rezultiraće ukrupnjavanjem parcela, te kada se broj vlansika smanji, onda je preparcelacija daleko lakša.

Foto: Privatna arhiva porodice Eror

Za razliku od poljoprivrednika koji su procesom restitucije zadovoljni, ima I onih koji to ne mogu reći. U određenim opštinama više nema raspoloživog poljoprivrednog zemljišta za povraćaj, te se u tim slučajevima razmatra mogućnost supstitucije, odnosno zamene. Ljudi koji su u takvom položaju moraće da se uzdaju u uveravanja nadležnih institucija da će detaljno razmotriti njihove slučajeve I izaći im u susret dodelom zemljišta u drugoj katastarskoj opštini. Jer onima koji se poljoprivredom bave nisu potrebne nikakve hartije od vrednosti, potrebna im je zemlja oduzeta od njihovih predaka.  

Foto: Privatna arhiva porodice Eror

U instituciji koja sprovodi ovaj postupak, Agenciji za restituciju, kažu da je do sada vraćeno ukupno 32.000 hektara, a samo ove 2017-te čak 11.000 hektara obradivog poljoprivrednog zemljišta. Takođe, napominju da zajedno sa stručnjacima rade na pronalaženju rešenja za probleme sa kojima se suočavaju. Neophodno je kroz uredbe omogućiti povrat zemljišta u susednoj opštini, jer će u suprotnom u nekim slučajevima doći do nepravde, što nikome nije u interesu, jer proces restitucije se sprovodi kako bi greške iz prošlosti bile ispravljene, a oni kojima je šteta naneta, obeštećeni.

Foto: Privatna arhiva porodice Eror

Ono što svima treba da bude jasno je da interes građana nije odvojen od interesa države, naprotiv, to je jedno te isto.  Čak ni daleko razvijenije zemlje od nas, nisu uspele da nadoknade oduzetu imovinu u 100 procentnom iznosu, te ostaje da vidimo kako će se postupak restitucije završiti i hoće li oni kojima je nepravda učinjena konačno dočekati pravdu.

Goran Eror
urednik i voditelj poljoprivrednih emisija “Brazde”, “Agrodnevnik” i “Agromozaik” (RTV)

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here