Naslovna Magazin Zdravlje 29. oktobar – Dan borbe protiv moždanog udara

29. oktobar – Dan borbe protiv moždanog udara

PODELI
Foto: sirmiuminfo

Sremska Mitrovica – Moždani udar (šlog, apopleksija) je do skora smatrana za beznadežno oboljenje, bez efektivnih preventivnih i kurativnih tretmana i sa malo nade za oporavak uz rehabilitaciju.

Šta je moždani udar? Moždani udar je bolest moždanog parenhima, koja je rezultat poremećaja moždane cirkulacije, koji je rezultat procesa u mozgu ili rezultat bolesti drugih organa. Bolest se manifestuje naglo sa znacima žarišnog poremećaja moždane cirkulacije (motorna slabost, nestabilnost, glavobolja..), što može da vodi smrtnom ishodu ili trajnom neurološkom ispadu.

Učestalost moždanog udara se u Evropi kreće od 2 – 8 promila, a smrtnost od oko 25 odsto. Danas je moždani udar na trećem mestu uzroka smrtnosti u svetu (iza srčanih i malignih bolesti), a na drugom mestu uzroka invaliditeta (iza traume, povreda) tako da 20-30% osoba sa pretrpljenim moždanim udarom posledično, nije sposobna za samostalan život.

Nažalost, Srbija je i dalje u samom vrhu po učestalosti moždanog udara: na 100.000 stanovnika 97 zadesi moždani udar. Razlog za to je u lošoj prevenciji. Najčešći inicijatori moždanog udara su kardiovaskularna oboljenja i šećerna bolest, loše navike. Adekvatnim lečenjem tih bolesti i poboljšanjem zdravstvenih navika možemo smanjiti pojavu moždanog udara i do 40 odsto.

„Cerebrovaskularne bolesti su u najvećoj meri ogledalo naših loših životnih navika. Narodna izreka „Bolje sprečiti nego lečiti” ovde nalazi svoje mesto. Stoga primarna prevencija ima ključno mesto, a to podrazumeva borbu protiv faktora rizika na koje možemo uticati, odnosno promenu sopstvenih loših navika (pušenje, gojaznost i fizička neaktivnost, povišen krvni pritisak, upotreba kontraceptiva, poremećaji srčanog ritma, šum nad karotidnom arterijom na vratu, raniji insult, povećan hematokrit, socijalni problemi). Na ovaj način smanjenjem ili eliminisanjem faktora rizika, primarna prevencija ima za cilj da spreči razvoj bolesti. Ovo se može redovnim uzimanjem lekova za visok krvni pritisak i povišen šećer u krvi, izbegavanjem masnoće , zdravom ishranom, fizičkom aktivnošću i prestankom pušenja. Kao faktori rizika pominju se i starost i pol i na njih naravno nije moguće uticati. Važno je ponoviti da ukoliko osoba ima neki ili više od prethodno navedenih faktora rizika, i uz to se jave neki od simptoma (trnjenje delova tela, motorna slabost, iznenadna glavobolja), treba da se odmah javi u najbližu stanicu hitne medicinske pomoći ili zdravstvenu ustanovu.”- objašnjava načelnica Službe neurologije mitrovačke bolnice Prim. dr sc med Ljiljana Stančetić Bačvanin.

Dr Bačvanin napominje i da smo poslenjih decenija svedoci nove ere lečenja obolelih od moždanog udara. S obzirom da moždano oštećenje napreduje brzo i da su promene koje se razviju ireverzibilne, odnosno nije moguća regeneracija pogođenog moždanog tkiva, svako odlaganje lečenja škodi pacijentu. Zbog toga je neophodno brzo reagovanje i primena odgovarajućeg lečenja. Drugim rečima, vreme primene terapije od početka nastanka tegoba je kritična tačka uspešnosti terapije, koja odvaja funkcionalnost od invaliditeta, života od smrti. Individualni uzroci kašnjenja hitnog tretmana moždanog udara najčešće je neprepoznavanje simptoma bolesti i nedostatak zdravstvenog vaspitanja u opštoj populaciji stanovništva. U organizacionom smislu važna je efikasnost dispečerske službe zdravstvene ustavove, brzina transporta pacijenta do bolničkog prijema i time maksimalno skraćenje vremena do početka intervencije.

U tom smislu u Opštoj bolnici Sremska Mitrovica, u prethodnom periodu, pristupilo se edukaciji zdravstvenog osoblja, uz formiranje timova i jedinice za moždani udar.

„To podrazumeva da su pored edukacije neurologa i srednjeg stručnog kadra ispunjeni i ostali preduslovi u smislu adekvatne tehničke opremljenosti Neurološke službe ali i drugih službi koji učestvuju u procesu zbrinjavanja pacijenta u okviru CT i laboratorijske dijagnostike. Na ovaj način ispoštovane su preporuke Ministarstva zdravlja da ustanove sekundarnog nivoa leče na adekvatan način teške bolesnike sa ishemijskim oštećenjima mozga. Jedinica raspolaže specijalnim bolesničkim krevetom, monitorom za praćenje vitalnih funkcija pacijenta, perfuzionom pumpom, i defibrilatorom.” rekao je dr Živko Vrcelj direktor Opšte bolnice Sremska Mitrovica i dodao da je u ovoj ustanovi prva trombolitička terapija kod pacijentkinje sa tromboembolijskim moždanim udarom, uspešno izvedena 8. novembra 2018. i od tada je ova terapija primenjena kod još 12 pacijenata. Sama procedura davanja trombolitičke terapije obavlja se uz konsultaciju sa urgentnom ekipom neurologa Kliničkog centra Vojvodine uspostavljanjem video linka (Tele-medicina).

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here