U Austriji su jutros u šest sati, kada su otvorena prva birališta, počeli predsednički izbori, na kojima pravo glasa ima više od 6,3 miliona građana starijih od 16 godina.
Prva izborna mesta u šest sati otvorena su u mestima Euratsfeld i Vinernojštat, kao i Pfundsu.
Nekolicina biračkih mesta otvorilo je pola sata kasnije, da bi većina otvorila vrata između sedam i osam sati.
Takođe i vreme zatvaranja se razlikuje – dok u Beču i Inzbruku, kao i dve opštine u Donjoj Austriji glasanje traje do 17 časova, u pokrajini Forarlberg glasačka mesta zatvaraju već u 13 časova, a u svim ostalim pokrajinama najkasnije u 16 sati.
Prvi rezultati se očekuju odmah posle 17 časova, a preliminarne rezultate će objaviti oko 20 časova ministar unutrašnjih poslova Gerhard Karner.
U okviru privremenih rezultata neće biti obuhvaćeni glasovi poslati poštom, pošto se 15 odsto glasača odlučilo za tu vrstu glasanja.
Ove godine predsedničke izbore obeležava i visok broj glasova putem pošte, pošto je takvu mogućnost izabralo gotovo milion ljudi, odnosno 958.136.
To znači da, ako bi neko od kandidata osvojio nešto manje od 50 odsto glasova, moglo bi da se desi da prebrojavanje glasova dospelih poštom značajno utiče na prelaženje praga potrebnog za pobedu u prvom krugu.
Glavni favorit na današnim izborima je aktuelni šef države Alekander van der Belen.
Dok je gotovo izvesno da će aktuelni predsednik, koji se kandiduje za drugi mandat, pobediti na ovim izborima, jedina nepoznanica je da li će to uspeti u prvom krugu, ili će za četiri nedelje biti potreban drugi krug glasanja.
Sa sedam kandidata glasački listić je dug kao nikada do sada, od kada je uveden direktan izbor šefa države.
Van der Belen je u izbornu trku ušao kao nestranački kandidat, koji uživa podršku Zelenih, čiji je nekada bio lider, i neposredno od Socijaldemokratske partije Austrije (SPO) i NEOS-a.
Vladajuća Narodna partija (OVP) nije želela da učestvuje sa sopstvenim kandidatom na predsedničkim izborima, jer je nepisano pravilo da aktuelni predsednik osvaja drugi mandat.
Samo je, od većih partija, Slobodarska stranka (FPO) odlučila da uđe sa svojim kandidatom u izbornu trku, a to je učinila kandidujući dugogodišnjeg poslanika Valtera Rozenkranca.
Ostali kandidati su nezavisni kandidati koji su prikupili dovoljan broj od 6.000 potpisa podrške.
Tako se kandiduju lider vanparlamentarne “Partije piva“ Dominik Vlazni, šef antivakserske stranke “Ljudi, sloboda, osnovna prava” (MFG) Mihael Bruner.
Pored njih u izbornu trku su ušli nekadašni političar Gerald Gros, advokat Tasilo Valentin i proizvođač cipela Hajnrih Štaudinger.
Kandidati desnog političkog spektra Rozenkranc, Gros, Valentin, Bruner i Štaudinger, najavljivali su, tokom predizborne kampanje da bi po dolasku na vlast odmah otpustili vladu zbog tvrdnji da nije sposobna da upravlja krizom, a kandidat FPO i zbog kršenja neutralnosti sankcijama protiv Rusije i podrškom Ukrajini.
U poslednjim istraživanjima javnog mnjenja Van der Belen vodi sa 56, odnosno 58 odsto glasova .
Na drugom mestu, u istraživanjima, je kandidat FPO Rozenkranc sa 16 procenata.
Ukoliko Van der Belen ne bude osvojio apsolutnu većinu na današnjim izborima, to bi bila novina, jer su u prošlosti uvek trenutni predsednici u trci za drugi mandat dobijali više glasova nego kada su se kandidovali za prvi mandat.
