Austrijske univerzitete očekuje izazovan budžetski period. Prema najavama, vlada planira da za period od 2028. do 2030. godine obezbedi oko 15,5 milijardi evra, umesto 18 milijardi evra koliko su univerziteti tražili. To je manje i od aktuelnog trogodišnjeg budžeta, koji iznosi 16,5 milijardi evra. Što znači da će budžetska izdvajanja biti umanjena za jednu milijardu.
Ovakva odluka dolazi u trenutku kada Austrija, kao i mnoge evropske države, pokušava da uskladi javnu potrošnju sa ekonomskim pritiscima, rastućim troškovima i potrebom za stabilizacijom državnih finansija. Vlada zato traži štednju u gotovo svim sektorima, uključujući i visoko obrazovanje.
Iz perspektive države, smanjenje izdvajanja može se posmatrati kao deo šire fiskalne konsolidacije. Cilj je da se budžet učini održivijim, da se ograniči rast javnih rashoda i da se novac raspodeli prema prioritetima koji uključuju socijalnu zaštitu, zdravstvo, bezbednost, infrastrukturu i servisiranje javnih obaveza.
Ipak, univerziteti upozoravaju da bi takav rez mogao imati ozbiljne posledice. Rektori strahuju od smanjenja broja zaposlenih, produženja trajanja studija, manjih upisnih kvota i slabljenja istraživačkih kapaciteta, posebno u oblastima koje su važne za medicinu, tehnologiju i inovacije.
Posebno osetljiv segment predstavljaju univerzitetske klinike i medicinski fakulteti, koji su direktno povezani sa zdravstvenim sistemom Austrije. Stručnjaci upozoravaju da bi smanjenje finansiranja moglo da utiče na obuku budućih lekara, naučna istraživanja u oblasti medicine, kao i na rad pojedinih kliničkih centara koji funkcionišu u okviru univerziteta. U situaciji kada se cela Evropa suočava sa nedostatkom medicinskog kadra, svako dodatno smanjenje ulaganja u univerzitetsko zdravstvo izaziva posebnu zabrinutost.
Univerzitetska konferencija „Uniko“ ocenila je najavu kao veliki izazov za sistem visokog obrazovanja. Prema navodima austrijskih medija, studenti najavljuju protest za 27. maj u Beču, dok ministarka nauke Eva-Maria Holzleitner poručuje da će pokušati da ublaži posledice i pronađe dodatni prostor za finansiranje.
Ova situacija pokazuje složen odnos između potrebe države da kontroliše javnu potrošnju i potrebe univerziteta da zadrže što više novca. Fiskalna disciplina može biti neophodna kako bi se izbeglo dugoročno zaduživanje i pritisak na buduće generacije.
Planirano smanjenje budžeta ne treba posmatrati samo kao napad na univerzitete, već kao deo šireg pokušaja države da uspostavi ravnotežu između javnih potreba i finansijskih mogućnosti. U uslovima ograničenog budžeta, svaka oblast mora da obrazloži svoje troškove i pokaže efikasnost.
Za univerzitete to može značiti potrebu za boljim planiranjem, racionalnijim korišćenjem sredstava, većom saradnjom među institucijama i jasnijim određivanjem prioriteta. Istovremeno, država Austrija bi morala da vodi računa da uštede ne ugroze osnovnu funkciju univerziteta – obrazovanje stručnjaka, razvoj nauke i podršku zdravstvenom i tehnološkom sistemu.
Pitanje efikasnosti trošenja novca u visokom obrazovanju poslednjih godina sve češće se postavlja i u drugim evropskim državama, uključujući Srbiju. Dok Austrija pokušava da uvede strožu kontrolu rashoda i traži veću odgovornost univerziteta za način trošenja javnog novca, u Srbiji se sistem visokog obrazovanja i dalje u velikoj meri finansira iz državnog budžeta, uz brojne privilegije i dodatna izdvajanja za univerzitete i fakultete.
Istovremeno, deo akademske zajednice u Srbiji suočava se sa kritikama javnosti zbog politizacije univerziteta, blokada nastave i sve češćih sukoba između uprava fakulteta, profesora i studenata. Kritičari smatraju da pojedini rektori i profesori, uprkos stabilnom finansiranju iz budžeta, nisu pokazali dovoljnu odgovornost prema studentima i nastavnom procesu, dok se istovremeno traže nova sredstva od države.
Upravo zato pojedini ekonomisti i analitičari smatraju da bi evropski model veće finansijske discipline mogao imati pozitivne efekte i na region. Prema tom pristupu, univerziteti bi morali jasnije da opravdaju troškove, pokažu konkretne rezultate i više se prilagode potrebama tržišta rada i privrede.
Sve češće se otvara i pitanje dolaska stranih univerziteta u Srbiju. Zagovornici takvog modela smatraju da bi veća konkurencija mogla da unapredi kvalitet studija, poveća efikasnost i smanji zatvorenost domaćeg akademskog sistema. Uvođenje tržišnih principa u visoko obrazovanje, prema tom mišljenju, moglo bi da podstakne univerzitete da budu moderniji, odgovorniji i usmereniji ka rezultatima, umesto da se oslanjaju isključivo na budžetsko finansiranje bez jasnih kriterijuma uspešnosti.
Piše: Nina Stojanović
