Nemački tehnološki gigant Boš postigao je dogovor sa radničkim savetom o velikom smanjenju broja zaposlenih u automobilskoj diviziji „Mobility“. Do 2030. godine biće ukinuto čak 22.000 radnih mesta u Nemačkoj, gotovo dvostruko više nego što je najavljeno pre samo šest meseci. Reč je o jednom od najtežih udaraca nemačkoj industriji u poslednjih nekoliko decenija. Predsednik radničkog saveta Frank Zel potvrdio je da su sporazumi postignuti na gotovo svim lokacijama. Najavljeno je da će se primenjivati „najsocijalnije moguće“ mere za prevremeno penzionisanje, otpremnine i dobrovoljni programi, ali bez ozbiljnijeg otpora masovnim otkazima.
Ova otpuštanja su posledica duboke krize u automobilskoj industriji. Slaba potražnja za vozilima sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, ogromni troškovi prelaska na elektromobilnost, visoke cene energije i sve jača konkurencija kineskih proizvođača stvorili su veliki finansijski pritisak. U Bošovoj automobilskoj diviziji procenjuje se godišnji minus od oko 2,5 milijardi evra. Profit kompanije već je znatno pao tokom 2025. godine, a uprava upozorava da bi 2026. godina mogla biti još teža.
Najviše su pogođeni tradicionalni industrijski centri, Štutgart-Fojerbah sa oko 3.500 radnih mesta, Šviberdingen sa 1.750, Bil sa 1.550, kao i Homburg i Vablingen, gde se planira potpuno gašenje proizvodnje do 2028. godine. Međutim, problem nije samo u Bošu. Slični potezi već su najavljeni u velikim nemačkim kompanijama poput C-Ef-a, Kontinentala i Folksvagena, koji takođe smanjuju broj zaposlenih.
Dok Berlin i Brisel snažno guraju energetsku i tehnološku tranziciju, mnogi u industriji upozoravaju da evropski radnici plaćaju najveću cenu tih promena. Generalni direktor Boša Štefan Hartung otvoreno je rekao da „nema brzog rešenja“ i da bi mere mogle postati još bolnije ako se tržište ne oporavi.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Za desetine hiljada porodica u Baden-Virtembergu i drugim industrijskim regionima Nemačke ovo nije samo ekonomska statistika, već ozbiljna socijalna drama. Nemačka se suočava sa dubokim promenama koje će u narednim godinama odrediti sudbinu čitavog sektora.
Piše: Stefan Stojanović
