Beloglavi sup ima nacionalni, kulturološki, obrazovni, ekonomski, sanitarni i estetski značaj, i predstavlja atribut lokalnih zajednica koje ga poseduju. Beloglavi sup je od pamtiveka sveta ptica za Srbe!
Nije slučajno što baš njegov lik ima tako značajnu ulogu u heraldici srednjovekovne Srbije. Karakteristična glava obrasla paperjem, sa grivicom u dnu vrata jedinstvena je u prirodi i nedvosmisleno je prikazana na grbovima srednjevekovne Srbije.
U Srbiji su se održale, zajedno sa ovim pticama, do današnjih dana razne legende i verovanja koja beloglavom supu pridodaju natprirodne moći. On je “sveta” ptica, glasnik koji vidi budućnost. Niko ne sme da mu naudi, jer bi se u suprotnom navukao gnev bogova na porodicu. Sup je “pravedan”, grabljivica koja nikad ne ubija svoj plen nego dolazi “po svoje”, a njegov prikaz se često nalazi uz slovenskog boga Velesa zaštitnika stočara. Postoji verovanje da sup živi 500 i više godina i zato je narodna izreka za nekoga “živeće orlova veka”.
Beloglavi sup zbog svog načina života predstavlja glasnika između ljudi i bogova koji se slobodno kreće kroz sva tri sveta: bogova, ljudi i podzemlja.
U novije doba srpski heraldičari nisu uspeli da prepoznaju i sagledaju značaj ove vrste na grbu srednjovekovne Srbije i povežu je sa savremenim grbom, pa smo dobili grb sa likom orla kakvog nema nigde u prirodi, umesto drevnog simbola Srba – beloglavog supa. Svakako da se nije slučajno baš lik beloglavog supa našao na grbu Nemanjića, Mrnjavčevića, Lazarevića i Crnojevića.
