Naslovna Kultura Blagoju Bakoviću Zmajeva nagrada

Blagoju Bakoviću Zmajeva nagrada

PODELI
Foto: dnevnik

Pesnik iz Vrbasa Blagoje Baković laureat je Zmajeve nagrade Matice srpske za 2019. godinu.

Najznačajniju domaću pesničku nagradu i najdugovečnije srpsko književno priznanje Baković je dobio, po odluci žirija kojim je predsedavao prof. dr Jovan Delić, za celokupno pesničko stvaralaštvo a povodom knjiga „Čun – izabrane i nove pesme” (Kulturno-obrazovni centar, Šid) i „Polen i čar” (Pravoslavna reč, Novi Sad).

Pred žirijem, koji su još tvorili Ivan Negrišorac, prof. dr Đorće Despić, Đorđo Sladoje i Želidrag Nikčević, bilo je više od 190 pesničkih knjiga, a u najuži izboru su ušli i „Ekstravaganca” Tanje Kragujević „Unutrašnji pejzaž” Borisa Lazića, „Pesme iz limba” Nenada Miloševića, „U milosti trenutaka” Zdravka Miovčića i „Na odmorištu” Vase Pavkovića.

Analizirajući prošlogodišnju pesničku produkciju, profesor Delić je ocenio da se „lanjska žetva pokazala izuzetno bogatom”, a karakteriše je raznolikost u poetičkom i generacijskom smislu. On je istovremeno posebno apostrofirao „Povelju” iz Kraljeva kao izdavača „koji nastavlja da neguje visok standard knjiga koje objavljuje”.

Nagrada će Bakoviću biti uručena 16. februara na svečanoj sednici MS

Uz priznanje da je na samom početku žiriranja bio prilično deprimiran time šta se sve našlo u konkurenciji („osim što su gotovo sve knjige bile dopro opremljene”), Đorđo Sladoje se saglasio da je na kraju prosejan iznadprosečan kvalitet. Govoreći o samom Bakoviću, Sladoje je istakao da je reč o „čistom lirskom jezgru pesnika” koji ima i intenzivan doživljaj prirode, ali i ono što se zove imaginacija sećanja, pesnika koji karakteriše „Zmajevski raspon” od dečjih do satiričnih i političkih pesama, zaključno sa onima metafizičkog i molitvenog tona. „Dakle, kad se sve uzme u obzir, mislim da smo doneli pravednu odluku”, rekao je Sladoje.

Po Želidragu Nikčeviću, savremena srpska poezija je veoma kvalitetna i raznovrsna, sa najmanje dvadesetak autora „koji mogu da čine čast svakoj evropskoj književnosti”. „Utisak je da savremeni srpski jezik danas rezultira knjigama koje su možda ponajbolji proizvod ne samo naše kulture nego našeg društva u celini”, stav je Želidraga Nikčevića.

Pesnik i rapsod
„Srpske pesnike moguće je razlikovati na one koji su narodnu poeziju samo čitali i one koji su je prvo slušali pa čitali. Baković je izraziti predstavnik ove druge, malobrojnije grupacije. On je svoje najveće domete dostigao u refleksivnoj i duhovnoj poeziji, napisao je neke od najlepših srpskih ljubavnih pesama, ali važno mesto u njegovom pesništvu zauzimaju one pesme koje se bave sudbinom srpskog naroda i to baš u trenutku u kome pesnik živi. To je ona dimenzija koja ga spaja i sa epskim pevačima. On ne beži od te vrste angažmana. Jer Baković je po izvornoj vokaciji stvaralac koji ima osobine pesnika i rapsoda. To su dva neodvojiva lica njegove umetničke ličnosti. On piše ne štedeći se, ali tako i govori svoju poeziju”, napisao je u predgovoru knjige „Čun” pesnik Miroslav Aleksić.

Đorće Despić je podsetio na činjenicu da u domaćoj kritici postoji nepisani konsenzus da je poezija bolji deo savremene srpske književnosti, dok je utisak Ivana Negrišorca da savremena srpska poezija jako dobro reaguje na sveukupnosti onoga što je naša stvarnost. „U toj poeziji imate široku lepezu vrlo rafiniranih odgovora, što je dobro svedočanstvo da smi mi kao kultura očuvali senzibilitet. I realno je pomisliti da ćemo onda, tragom ovako prefinjenih rešenja koje pojedini pesnici imaju, i mi svi, čitajući ih, imati tako rafinirane odgovore reagujući na sam život”, izneo je Negrišorac.

Blagoju Bakoviću će Zmajeva nagrada biti uručena 16. februara na svečanoj sednici Matice srpske, koja će, inače, biti posvećena stogodišnjici ujedinjenja Srpske pravoslavne crkve, te Nomokanonu Svetog Save, o kojem će besediti filolog dr Viktor Savić sa Instituta za srpski jezik SANU.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here