Na vanrednoj sednici vlade pre nekoliko dana, koja je održana zbog energetske krize, Siniša Mali, ministar finansija, uputio je umirujuću poruku da će Srbija na računu na kraju godine imati dve milijarde evra.
Mali je rekao da „na današnji dan Srbija ima 280,6 milijardi dinara na računu” što je znači i više od te dve milijarde evra. Likvidni smo potpuno, ne zavisimo ni od koga, tako da, ukoliko treba da reagujemo, reagovaćemo, spremni smo, naglasio je Mali odgovarajući na pitanje predsednika Srbije Aleksandra Vučića o stanju u javnim finansijama. Dodao je da ni u januaru ni u februaru država neće morati da izlazi na tržište kapitala.
– S obzirom na veće prihode i manje rashode koje smo imali, biće nam manji javni dug za jedan procentni poen od predviđenog, iznosiće 57,2 procenta BDP-a, kazao je ministar.
Budući da je nedavnim rebalansom budžeta predviđeno da minus u javnim finansijama iznosi 4,9 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) jasno je da Srbija po ovom pitanju nije prešla u plus, odnosno u suficit, već da je reč o sredstvima na računu države.
Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, objašnjava da pošto imamo deficit u ovoj godini, ta sredstva na računu nisu akumulirani prihod od poreza, odnosno štednja, već od kredita, jer se Srbija u ovoj godini zadužila za više od 2,5 milijardi evra. Prema njegovom mišljenju verovatno je reč o konsolidovanom računu trezora i nisu sva ta sredstva predviđena za plaćanje.
Tu ima sopstvenih sredstava državnih institucija, bolnica, sudova, lokalnih zajednica, fakulteta. To je uobičajeno, država uvek ima u rezervi nekoliko stotina miliona evra za vanredne situacije. Svako može da troši svoja sredstva, mada budžet može nekad da pozajmi tuđi novac privremeno, ali mora i da vrati. Dobro je da te pare postoje, ali će se one upotrebiti za pokriće deficita naredne godine.
– Sada je prilično jasno da će deficit biti manji nego što je planirano rebalansom. Između 3,5 i četiri odsto BDP-a što je još visok deficit. Izgleda da neki rashodi idu slabije nego što je planirano, a prihodi su nešto bolji. Pošto se prihodi planiraju u nominalnom iznosu kada je inflacija veća i oni su veći. Dobro je što smo se ove godine zaduživali po niskim kamatama, jer će možda one dogodine biti veće, kaže Arsić.
Američke federalne rezerve (FED) upravo su objavile da će agresivno smanjiti mesečne kupovine obveznica i krenuti da podižu referentnu kamatu od proleća 2022. godine, kao odgovor na rastuću inflaciju. Centralna banka SAD je u novembru smanjila iznos mesečnih kupovina za 15 milijardi dolara, u decembru je to smanjenje udvostručila, a od početka sledeće godine će dodatno srezati kupovine kako bi okončala program podsticaja uveden 2020. s ciljem pružanja podrške privredi da se izbori s korona krizom.
Kada takozvani program kvantitativnog ublažavanja bude završen, krajem zime ili u rano proleće, FED predviđa da će početi da podiže kamatne stope, koje je na ovonedeljnom sastanku ostavio na nepromenjenom nivou. Projekcije pokazuju da zvaničnici FED-a očekuju čak tri povećanja stope u 2022. godini.
– Za nas je mnogo bitnije da li će Evropska centralna banka da poveća kamate, jer je njen uticaj na nas veći. U Evropi se sporije odlučuje i kada se smanjuju i kada se povećavaju kamatne stope. Posle odluke FED-a može biti i da će ECB, s određenim kašnjenjem, nešto slično uraditi. Tada će skočiti i kamate na naše zaduživanje u inostranstvu, navodi Arsić.
Prema poslednje objavljenim podacima Ministarstva finansija državna kasa je u minusu. U periodu januar–oktobar deficit republičkog budžeta iznosio je 97,8 milijardi dinara. Prihodi su bili 1.191 milijardu, a rashodi 1.289 milijardi.
Ovaj rezultat bolji je od plana predviđenog aprilskim rebalansom budžeta za 198,7 milijardi dinara, s obzirom da je njime u ovom periodu predviđen deficit u iznosu od 296,5 milijardi.
