Uoči svake Noći veštica u Srbiji se debatuje oko toga da li bi praznik trebalo da se praznuje u našoj zemlji ili ne.
Jedni govore da je isti taj dan i Sveti Luka, dok drugi brane „Noć veštica“ ističući ga kao povod za kostimiranje i zabavu. Ipak, da li zaista možemo biti istinski vernici, a da obeležavamo i Noć veštica?
Noć veštica se iz godine u godinu sve masovnije obeležava u našim krajevima, a rasprava na ovu temu vodi se već duže vreme. Sredinom oktobra počinju uveliko da se dele na društvenim mrežama ideje za kostime, recepti za kolače, a često su i supermarketi opremljeni asortimanom za ovaj zapadnjački praznik. Pored zabave koju donosi, postavlja se pitanje koliko ljudi zapravo znaju šta praznuju.
Foto:istock
„Kod nas je prisutna zapadna kulturna okupacija. Noć veštica nije u skladu sa tradicijom i verom balkanskog naroda i Evrope. To je običaj novijeg datuma i čak nema ni veze sa paganskim, iako se tako priča. Noć veštica je malo bizarna jer slavi smrt. Razumem da ljudi vole da se okupe i druže, ali nije normalno slaviti nešto što je neprilično i sa satanističkim motivima“, navodi verski analitičar Željko Injac.
Naime, ovaj praznik vodi poreklo još od antičke keltske svetkovine kada se verovalo da se duhovi mrtvih vraćaju na zemlju da prave probleme i uništavaju useve zbog čega se gradila ogromna lomača na kojoj su stanovnici žrtvovali useve i životinje keltskim božanstvima.
„Obično oni koji praznuju Noć veštica i nisu vernici, pa samim tim ne uništavaju ništa, ali postaju deo tuđeg identiteta koji može predstavljati problem“, dodaje Injac i dodaje da malo ko zna da su i kod nas postojali običaji maskiranja, stariji od modernog praznika Noć veštica.
„Na primer mi imamo običaj „mačkare“. Nasleđen je iz paganizma, ali je hrišćanizovan. Uoči velikih postova ljudi su se oblačili u maske, ali sve više iščezavaju takvi običaji“, navodi Injac.
