Naslovna Kultura DA LI SE NA SLAVU ZOVE I ŠTA PODRAZUMEVA DOBAR SLAVSKI BONTON:...

DA LI SE NA SLAVU ZOVE I ŠTA PODRAZUMEVA DOBAR SLAVSKI BONTON: Evo kako da ispoštujete domaćina i šta se nosi na poklon

PODELI
Foto: istock

Saznajte sve o slavskom bontonu – da li se na slavu zove, kako se izražava poštovanje domaćinu i šta se nosi na poklon…

Tradicionalne slavske običaje lomljenja kolača, služenja žita i molitve pred svečani ručak domaćini poštuju i danas onako kako su to činili njihovi preci, ali moderna vremena donose i neke promene.

Tako nije retkost da se za slavu kupi i slavski kolač i kompletno posluženje, pa čak i da se gosti pozovu u kafanu.

Odsustvo veronauke uslovilo je, smatra crkva, da se slava pretvara u obilnu slavsku gozbu.

Slava je, ističe protođakon dr Ljubomir Ranković, pre svega duhovni događaj i doživljaj uz ono što je neophodno za sam obred rezanja kolača. Sve ostalo, pa i gde će gostima poslužiti ručak, stvar je volje i mogućnosti domaćina.

Poziv za slavu

Nekada su se uoči slave gosti obavezno pozivali i za to je bio zadužen neko od mlađih ukućana. Negde se na slavu i nije pozivalo, smatralo se da su gosti uvek dobrodošli, a odlazilo se na slave po principu uzvraćanja posete. Danas je poziv gostiju slobodan izbor domaćina, obično se zna krug ljudi koji redovno jedni drugima idu na slave i svake godine ulepšavaju taj svečani dan.

Poštovanje domaćina

Gosti pak, prema nepisanom slavskom bontonu, treba da poštuju domaćina, zahvale se na pozivu, dođu tačno na vreme i uz dobre želje čestitaju dan sveca zaštitnika. Posle posluženja žitom, gost treba da pozdravi ostale i sedne na mesto za trpezom koje je domaćin odredio.

Pokloni

Nekada se na slavu nosilo samo voće, kao simbol zdravlja i rodne godine, a danas se najčešće odlazi s buketom cveća za domaćicu i bocom pića za domaćina.

Umesto aranžmana sa cvećem i pićem, poklon mogu biti i neke dekorativne sitnice, poput svećnjaka, činija ili figura, a nećete pogrešiti ni sa korisnim predmetima poput posuđa. Izaberite čaše za vino, druga žestoka pića ili set šolja za kafu.

Dvorenje slave

U našem narodu sačuvan je i običaj dvorenja slave. Domaćin, na dan slave, dočekuje goste i ceo dan ne seda dok sveća gori. To čini iz poštovanja prema svetitelju koga tog dana slavi i koji je glavni gost u njegovoj kući, a on stoji pred njim kao u crkvi na molitvi. Ukoliko je domaćin u starijim godinama i fizički nije u stanju da prestoji ceo dan, po njegovom dopuštenju slavu dvori neko od mlađih muškaraca, sin ili unuk.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here