Sretenje se slavi kao Dan državnosti Srbije od 2002. godine, a od 2012. Dan državnosti obuhvata dva dana: 15. i 16. februar.
U Zavičajnom muzeju u Rumi razgovarali smo sa master istoričarem Sinišom Mrđenovićem o ovom značajnom datumu u srpskoj istoriji.
Mrđenović Sretenje posmatra iz tri aspekta: crkvenog, narodnog i političkog.
Kada je u pitanju crkveno stanovište, Mrđenović je podsetio na priču o susretu starca Simeona sa Isusom kao bebom. Taj susret se posmatra kao susret Boga i čoveka.
Što se tiče narodnog verovanja, istoričar ističe dve vrste. Prvo je priča o medvedu i pećini, gde se medved budi iz zimskog sna, izlazi iz pećine i, u zavisnosti od reakcije, ako se vrati u pećinu, zima će biti duža; ako ne, bliži se proleće. Drugo verovanje je da na Sretenje dolazi do susreta zime i leta. Ako je tog dana sunčano, zima će biti duža, dok, ukoliko bude oblačno, veruje se da će biti kraća.
Dva su značajna datuma u istoriji. Dva najvažnija istorijska događaja su: Prvi srpski ustanak 1804. godine, kada je na skupu u Orašcu Karađorđe Petrović izabran za vođu srpskog ustanka, i odlučujuća odluka da se Srbi suprotstave Osmanlijama, odnosno da krenu u oslobođenje srpskog naroda.
Najvažniji događaj svakako jeste donošenje Sretenjskog ustava 1835. godine. Dimitrije Davidović, naš publicista, novinar i diplomata za vreme Miloša Obrenovića, kreirao je ovaj ustav na osnovu brojnih ustava u Evropi koji su nastajali u tom periodu. To je bio jedan od najliberalnijih ustava ikad, objasnio je Mrđenović.
Ustav je bio liberalan iz više razloga. Pre svega, njime je ukinuto feudalno društvo u Srbiji, uvedeni su sveobuhvatni javni porezi koji do tada nisu postojali, uvedene su građanske slobode, Srbija je proglašena kao država nezavisna i suverena, a kneževa vlast je ograničena na osnovu Državnog saveta i Narodne skupštine. Što se toga tiče, taj ustav nije poživeo dugo, tačnije trajao je 55 dana. Razlog tome bio je pritisak velikih sila – Ruske imperije, Osmanske carevine i Habsburške monarhije – koje su uticale na Miloša Obrenovića da ga ukine. I sam Miloš Obrenović je želeo da ukine taj ustav, jer je ograničavao njegova prava kao vladara, kazao je Mrđenović.
Koren problema Mrđenović vidi u tome što je još u vreme Napoleona, dvadesetak godina pre donošenja Sretenjskog ustava 1815. godine, formirana takozvana Sveta alijansa, koju je predložio ruski car Aleksandar. Tu alijansu su potpisale sve velike zemlje Evrope, osim Velike Britanije i Osmanske carevine. Sveta alijansa je bila bitna jer je težila da suzbije stvaranje revolucija u Evropi i da se konzervativni sistem vlasti ne dira. Napoleon je državama koje je osvajao pomalo davao ustave i prava. Svi ti događaji su posredno uticali na kreiranje Sretenjskog ustava, zaključuje istoričar.
„Srbija je usvajanjem Sretenjskog ustava imala jedan od najmodernijih ustava u Evropi, međutim, zbog dešavanja na tlu Evrope, kao i samog tadašnjeg vladara Miloša Obrenovića, ovaj ustav je silom ugušen i trajao je svega 55 dana“, objasnio je istoričar Mrđenović.
Sretenje, kao Dan državnosti Srbije, obeležava se širom zemlje nizom svečanih državnih i kulturnih manifestacija koje odražavaju bogatu istorijsku i kulturnu tradiciju srpskog naroda. Ove manifestacije imaju za cilj da podsete građane na značajne istorijske događaje koji su oblikovali srpsku državnost i identitet.
Nizom manifestacija u Srbiji će danas biti obeležen Dan državnosti u znak sećanja na Sretenje 1804. godine kada je podignut Prvi srpski ustanak i na isti dan 1835. godine kada je proglašen prvi ustav Kneževine Srbije, poznat kao Sretenjski ustav.
Centralna državna ceremonija obeležavanja Sretenja – Dana državnosti biće održana u Orašcu, a predvodiće je predsednik Vlade Srbije Miloš Vučević, kao izaslanik predsednika Republike.
U Sremskoj Mitrovici će biti održan veliki skup povodom obeležavanja Dana državnosti na kojem će govoriti predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Skup pod nazivom „Srećemo se na Sretenje“ počeće u 17.00 časova na platou ispred Sportskog centra „Pinki“.
Na tom skupu će, kako je predsednik ranije najavio, aklamacijom biti usvojena narodna Deklaracija o Vojvodini koja će omogućiti bolje razumevanje celokupnog srpskog naroda.
