Sveti Nikola je jedna od najvećih krsnih slava kod Srba. Ovom svecu posvećeno je preko 600 crkava. Međutim, kod čitavog hrišćanskog sveta Sveti Nikola se poštuje kao veliki čudotvorac.
Pomagao je narod, širio veru, donosio mir, činio dobra dela tajno. Još za vreme njegovog života narod ga je smatrao svetiteljem. Zamonašio se i čitavo svoje bogastvo razdelio siromašnima.
Spomen na dan upokojenja Svetog Nikole slavi se 19. decembra, po novom ili 6. decembra, po starom kalendaru i taj dan se zove zimski Sveti Nikola, dok se 22. maja, odnosno 9. maja, slavi letnji Sveti Nikola u znak zahvalnosti radi prenosa moštiju u Bari.
U pravoslavnim hramovima od ranih jutarnjih sati održane su liturgije koje su okupile veliki broj vernika. Kako je dan Svetog Nikole u Božićnom postu danas se posti i slavska trpeza treba da je posna.
Ovaj svetac smatra se zaštitnikom morepolovaca, te je u mnogim kulturama vezan za more i plovidbu.
U zemljama zapadne Evrope ovaj praznik je komercijalizovan. Današnji praznik je vezan za darivanje pa se uoči Svetog Nikole masovno kupuju pokloni koji se daruju posebno onim najmlađima.
Kada su u pitanju narodna verovanja kod pravoslavaca na dašnji dan potrebno je posejati božićnu pšenicu kako bi godina koja sledi bila plodonosna.
Sveti Nikola pored toga što je slava mnogobrojnim porodicama, njega slave i mnoge crkve, ali i institucije.
