Srpska pravoslavna crkva danas slavi Svetog Vasilija Ostroškog, praznik posvećen velikom čudotvorcu i iscelitelju.
Mošti ovog svetitelja se čuvaju u manastiru Ostrog, koje je mesto hodočašća i za vernike drugih religija, a kult svetitelja raširen je ne samo u Srbiji i Crnoj Gori, već i na celom Balkanu.
On je rođen 1610. godine kao Stojan Jovanović u selu Mrkonjići kod Trebinja u Hercegovini, od majke Anastasije i oca Petra Jovanovića.
U strahu od danka u krvi, roditelji su Stojana već u dvanaestoj godini poslali u manastir Zavalu, u kojem je tada igumanovao njegov stric, iguman Serafim.
Službovao je Stojan u mnogim gradovima, od Mostara, preko Herceg Novog i Pljevalja, Morače, do Ogonošta i Bjelopavlića.
Kada je odrastao, otišao je u trebinjski manastir Uspenija Presvete Bogorodice, gde se i zamonašio.
Kao arhijerej, živeo je u manastiru Tvrdošu sve dok Turci nisu razorili ovaj manastir, pa se preselio u Ostrog, gde je nastavio svoj podvižnički život.
Neumoran u molitvama, postu i fizičkom trudu Sveti Vasilije mirno se upokojio 1671. godine.
Postoje pismena svedočenja da su molitve upućene ovom svecu uslišene – svako kome je ovaj svetac pomogao, prilikom sledeće posete manastiru zapisuje na papir čitavu priču i ostavlja u Gornjem manastiru, a monasi ih sakupljaju i pretvaraju u knjigu.
Brojne legende svedoče o njegovoj milosti, a jedna od njih je i priča o tome da je jednom davno sa vrha Gornjeg manastira ispala beba iz kolevke.
Naime, majka je na bedemu ostavila kolevku sa bebom, koja se prevrnula i pala sa visine od preko 70 metara.
Beba je čudom pronađena živa i zdrava u podnožju planine.
Oni koji ne veruju u ovu priču ipak se zamisle kada čuju da je požar koji je izbio na planini Ostroška greda poštedeo oba manastira i obližnje kapele.
Takođe, postoji i legenda da je za vreme Drugog svetskog rata iznad Gornjeg manastira Ostrog pala bomba koja nikada nije ni eksplodirala.
S obzirom na to da veliki broj ljudi koji obilazi ovu svetinju, posetioci hrama ostaju da prenoće tu kako bi ujutru mogli da prisustvuju svetoj liturgiji.
Vernici spavaju napolju ili u konacima.
U manastir dolaze ljudi i drugih veroispovesti, među kojima ima i muslimana koji pred moštima svetog Vasilija traže spas i isceljenje od teških bolesti i muka koje su ih zadesile.
Tradicionalni dan velikog okupljanja vernika je 12. maj, ali i Trojičin dan, kada se održava Veliki narodni sabor u Ostrogu.
Svetitelju u čast podignute su i brojne crkve zadužbine.
U Beogradu, u crkvi cara Konstantina i carice Jelene na Voždovcu, čuva se omofor Svetog Vasilija.
Slavi se i kao krsna slava.
Po narodnom običajnom kalendaru, na ovaj dan se ne rade teški poslovi, ali valja da se očisti kuća, kako bi, veruje se, čitave godine u domu vladali harmonija i mir.
