Naslovna Dogadjaj Danas je Veliki petak, najtužniji dan u hrišćanstv

Danas je Veliki petak, najtužniji dan u hrišćanstv

PODELI

Pravoslavni hrišćani danas obeležavaju Veliki petak, u znak sećanja na dan kada je Isus Hrist raspet na krstu na Golgoti. 

Tog dana Isus je odveden iz kuće prvosveštenika Kajafe kod rimskog prokuratora Pontija Pilata koji ga je osudio da bude raspet na krstu.

Veliki petak je za hrišćane dan velike žalosti, a obeležava se strogim postom, uzdržavanjem od veselja i proslava, a prema tradiciji, na ovaj dan se ne rade nikakvi poslovi, ni u polju, ni u kući, ne pije i ne služi se crveno vino, jer se smatra da ono predstavlja nevino prolivenu krv Isusa Hrista.

U nekim krajevima, ljudi su ujutru donosili vodu sa jezera, kako bi se svi ukućani umili vodom, jer postoji verovanje da će to umivanje odneti sve bolesti iz tela. Neka mesta poštuju i običaj vezivanja kose devojčicama pod vrbom, kako bi brzo rasla.

Na ovaj veliki praznik ne služi se liturgija u crkvama, osim ako se ne poklopi sa praznikom Blagovesti. Od Velikog četvrtka do Vaskrsa se na crkvama ne oglašavaju zvona, jer su ona u pravoslavnoj veri znak radosti.

Veliki petak je pretposlednji dan Velikog uskršnjeg posta, koji traje šest nedelja i najvažniji je posni period u godini. U vreme posta vernici se uzdržavaju od mesa, jaja, sira, mleka, dakle hrane sa životinjskim masnoćama. Preporučeno je da se svim danima tokom posta  hrana priprema na vodi.

U susret najradosnijem hrišćanskom prazniku Usksu, na Veliki petak farbaju se jaja.

Farbanje jaja na Veliki petak spada u najstarije hrišćanske običaje. Jedno od glavnih običaja da jaja na Veliki petak morate ofarbati rano ujutru, ako baš ne možete tada, onda obavezno do podneva.

Prema tradiciji, prvo jaje se farba u crveno i ostavlja da bude čuvarkuća, sve do narednog Uskrsa. Jaje treba da bude crvene boje jer crvena boja simboliše Spasiteljevu nevino prolivenu krv na Golgoti, ali je istovremeno i boja vaskrsenja.

U nekim delovima naše zemlje čuvarkuća se često zakopavalo u dvorište ili polje, jer se verovalo da štiti useve. Prilikom rukovanja čuvarkućom trebalo je biti oprezan, jer bi greška donela lošu sreću. U nekim delovima Srbije, zakopavali su čuvarkuće u mravinjake, kako bi ukućani tokom cele godine bili vredni kao mravi.

Deci su se crvenim jajima trljali obrazi, kako bi ostala crvena i zdrava tokom cele godine. U selima Vojvodine palile su se sveće na prozorima u ulicama kroz koje bi prolazila litija.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here