Srpska pravoslavna crkva danas slavi Krstovdan, dan koji nas podseća na prve hrišćane koji su prihvatili veru u vreme početaka hrišćanske propovedi. Ovaj praznik usko je vezan za svetkovinu Bogojavljenja, kada se slavi Krštenje Isusa Hrista, kao i za dan posvećen svetom Jovanu Krstitelju, koji je obavio krštenje Hrista u reci Jordan.
Krstovdan se uvek slavi dan uoči Bogojavljenja i spada u nepokretne praznike. Iako nije označen crvenim slovom u kalendaru, za razliku od Krstovdana koji se slavi 27. septembra u znak sećanja na pronalaženje Časnog Krsta na kojem je Gospod razapet, ovaj praznik nosi posebnu važnost.
Pravoslavni vernici na Krstovdan posećuju hramove, gde se služi liturgija Svetog Jovana Zlatoustog i osveštava vodica. Takođe, danas se prvi put nakon Božića posti, a u narodu je ostala izreka: „Ko se krstom krsti, taj Krstovdan posti!“
U nekim delovima Srbije, na Krstovdan se praktikuje čišćenje doma – pranje veša i temeljno sređivanje kuće. Narodno verovanje kaže da će vetar koji duva na Krstovdan duvati tokom cele godine.
Zanimljivo je da su naši preci na ovaj dan često osveštavali bosiljak, koji se čuvao u domu tokom godine kako bi štitio ukućane od negativnih uticaja. Narodno predanje takođe govori da će u ponoć, pred Bogojavljenje, nebo biti otvoreno i da će se Bog javiti ljudima. U tom trenutku, vernici čekaju ponoć, mole se i izgovaraju svoje želje.
Na Bogojavljenje se, takođe, posti, a za obrok se obično jede ono što je preostalo od Krstovdana.
