Srpska pravoslavna crkva obeležava zimski Krstovdan, kao uspomenu na prve hrišćane koji su primili veru na samom početku hrišćanske propovedi. 

Prema tradiciji, u srpskoj crkvi i narodu dan krštenja prvih hrišćana poznat je kao zimski Krstovdan, kada se proslavljaju Sveti Teopemt i Teona.

Praznik se vezuje za Bogojavljenje i krštenje Isusa Hristosa, kao i za dan posvećen Svetom Jovanu Krstitelju, koji ga je krstio u reci Jordanu.

Krstovdan se slavi uvek uoči Bogojavljenja i spada u nepokretne praznike.

U kalendaru nije obeležen crvenim slovom, za razliku od Krstovdana koji se slavi 27. septembra kao uspomenu na pronalaženje Časnog Krsta na kome je Gospod razapet.

U pravoslavnim hramovima na Krstovdan služi se liturgija Svetog Jovana Zlatoustog, uz obred velikog osvećenja vode, koji prati praznično bogosluženje.

Krstovdanska vodica se nakon vodoosvećenja deli vernicima i prema običaju, čuva se u kućama radi zdravlja.

Krstovdan uoči Bogojavljenja je posni dan za pravoslavne vernike, bez obzira na to koji dan „pada“ u nedelji.

Za ovaj praznik vezuje se dosta običaja i verovanja.

U nekim delovima Srbije na Krstovdan „valja“ da se opere sav veš i očisti kuća, a po narodnom predskazivanju vremena, koji vetar duva na Krstovdan, duvaće tokom godine.

U 12 dana, od Božića zaključno sa Krstovdanom, ogleda se 12 meseci godine koja dolazi, pa kakvo je vreme kog dana takvo će biti u mesecu koji tom danu odgovara po redosledu.

Ako je na Krstovdan oblačno, zima će biti bogata snegom.

U nekim mestima se pored Bogojavljenja i na Krstovdan pliva za Časni krst.

Kraljevski red vitezova organizovaće viteško plivanje za Časni krst ispod Beogradske tvrđave, kod restorana „Bela vista“, na Krstovdan.

Liturgija počinje u 9.00 u Bogorodičinoj crkvi Ružici, litija je od 11.00, a kulturno-umetnički program od 11.30.

U 12.00 će biti održano viteško plivanje u kom će učestvovati Krstovdanski plivači, Kraljevski vitezovi i pripadnici MUP-a, ukupno 33 plivača. 

Po tradiciji pliva se 33 metra do krsta.