Srpska pravoslavna crkva i vernici danass obeležavaju dan posvećen prepodobnom Simeonu novom bogoslovu, prepodobnom Teofanu ispovedniku i Svetom Grigoriju dvojeslovu.
Prepodobni Simeon novi bogoslov
Ovaj bogonosni i veliki otac crkve rođen je u Galati Paflagonijskoj, vaspitan u Carigradu i uvršćen u dvorjane cara Vasilija i Konstantina Porfirorodnih. Ostavio je sve radi Hrista i povukao se u manastir.
Podvizavao se pod rukovodstvom starca Simeona, potom bio iguman manastira svetog Mamanta i najzad otšelnik. Najveći bogoslov posle svetog Grigorija Bogoslova. Osećao blagodat u srcu svome. Njegove su reči prava duhovna i bogoslovska otkrovenja. Upokojio se 1032. godine. Mošti su mu čudotvorne.
Prepodoni Teofan ispovednik
Prozvat Sigrijan zbog mesta Sigrije, gde je rođen. Srodnik cara Lava Isavrijanina i njegovo sina Kopronima. Imao je ogromno bogatstvo i sjaj. No sve to izgubilo je svoju vrednost za Teofana onda kada se Hristos Gospod zacario u duši njegovoj. Tada se on opirao ženidbi svojoj, pa kad je ipak bio primoran da se oženiti, on uspe da usavetuje svoju nevestu da žive celomudreno kao brat i sestra. A čim su mu pomreli roditelji, žena mu je otišla u jedan manastir, a on u drugi. Njegov manastir bio je u Sigrijanskim gorama u Kizičkoj oblasti.
Nekad slavan i bogat Teofan živeo je u manastiru kao poslednji ubožjak. I svi su se divili takvoj promeni kod njega. Pa pošto je postao čuven zbog svoje silne vere, uzdržljivosti i mudrosti, bio je pozvan na VII vaseljenski sabor u Nikeji, na kome se utvrdi poštovanje ikona. Zbog velike čistote i celomudrenosti dao mu je Bog dar čudotvorstva, te je lečio sve bolesti, naročito manijaštvo i ludilo. Za sve bolne i nevoljne on se molio Bogu, i molitvom svojom pomagao im. Samo kad se on razboleo i bolovao dugo, nije hteo da se pomoli Bogu za ozdravljenje svoje, nego je trpeo s blagodarnošću.
Kada je nastalo opet gonjenje ikona od zloga Lava Jermenina, tada je sveti Teofan bio doveden u Carigrad i bačen u tamnicu gde je dve godine proveo u teskobi i muci i poniženju. Tada ga je poslao car na zatočenje na ostrvo Samotrak, što on ranije provide duhom svojim i reče tamničarima. No kad je stigao na Samotrak, poživeo je još samo dvadeset tri dana i predstavio se Gospodu svome i Tvorcu, da primi zaslužen venac slave.
Sveti Grigorije Dvojeslov
Sin senatora Gordijana, i sam potom bio senator i načalnik grada Rima. No čim mu se otac upokojio, on se predao duhovnom životu. Od svog velikog bogatstva sazidao je šest manastira u Siciliji i sedmi u samom Rimu u čast apostola Andreje, u kome se i on postrigao. Silvija, majka njegova, takođe se zamonašila u jednom ženskom manastiru. Po smrti pape Pelagija izabran je bio Grigorije za papu. On je bežao od te časti i vlasti, i krio se po gorama i gudurama, no Gospod ga prokazao onima koji su ga tražili na taj način što se pojavio stub ognjen od zemlje do neba na onom mestu gde se Grigorije krio.
Bio je neobično milosrdan. Sav svoj dohodak upotrebljavao je za skloništa bednih i na gostoprimstvo. Često je prizivao bedne ljude i služio im oko trpeze. Bavio se i pisanjem korisnih knjiga. Dvojeslov, ili Sabesednik, on se i naziva zato što je napisao knjigu pod tim imenom, u kojoj je izneo vrline i čudesa italijskih svetitelja. Sastavio je i svetu liturgiju pređeosvećenih darova, koja se služi sredom i petkom Časnoga posta.
Njegov arhiđakon Petar viđao je goluba gde leti iznad njegove glave kad je sedeo i pisao. Predstavio se Gospodu 604. godine.
