Srpska pravoslavna crkva (SPC) danas obeležava Mitrovske zadušnice, u narodu poznate i kao jesenje i to su poslednje zadušnice u 2025. godini.
Na zadušnice se izlazi na groblja, gde se pale sveće na grobovima najbližih.
Mitrovske zadušnice padaju uvek u prvu subotu pre Mitrovdana, praznika posvećenog Svetom velikomučeniku Dimitriju, koji se obeležava 8. novembra.
Zadušnice se obeležavaju četiri puta godišnje i uvek u subotu.
Osim jesenjih – Mitrovskih zadušnica, u kalendaru SPC postoje još i Duhovske ili letnje, zimske – pre početka Velikog posta i Miholjske zadušnice.
Običaj vernika u mnogim mestima je da na taj praznik iznose hranu na groblja, a onda se ta hrana deli sa ljudima koji posećuju grob, uz pominjanje za spas duše pokojnika.
Takođe, običaj je da se na groblje obavezno iznosi kuvano žito, crno vino i sveće, ali se običaji razlikuju u različitim delovima Srbije.
Na zadušnice se u crkvama SPC u Srbiji i širom sveta služi Sveta liturgija i parastos na kojem sveštenik vinom preliva žito.
Posle službe, ide se na groblje gde se pale sveće, a sveštenik obavi obred i okadi grobove.
Crno vino, kojim sveštenik preliva žito, označava Božje milosrđe kojim se zalečuju rane greha, dok je sveća simbol svetlosti Hristove koja vernike treba da podseti na svetlost kojom Isus Hrist obasjava duše preminulih.
Zadušnice su i dan kada se posebno obraća pažnja na deljenje milostinje, zbog čega bi svakom prosjaku trebalo udeliti milostinju i deo hrane koju nosimo sa sobom.
Srpski pravoslavni vernici Mitrovske zadušnice preuzeli su od Ruske pravoslavne crkve.
Taj praznik je ustanovljen posle pobede Dimitrija Donskog na Kulikovskom polju 8. septembra 1380. godine. Mitrovske zadušnice su tada nastale kao spomen izginulim vojnicima u toj bici, a kod nas je ovaj dan dobio namenu u kultu mrtvih.
