Naslovna Kultura Otvoreni „Dani slovenske pismenosti i kulture“

Otvoreni „Dani slovenske pismenosti i kulture“

PODELI

Manifestacija „Dani slovenske pismenosti i kulture“, koja se po osmi put održava u našem gradu, svečano je otvorena večeras u Velikoj dvorani Kulturnog centra „Brana Crnčević“.

Organizator manifestacije Gradska biblioteka „Atanasije Stojković“ pripremila je i ove godine mnogo različitih i zanimljivih sadržaja, a smenjivaće se književni, muzički, scenski i filmski programi, koji će predstaviti bogatstvo kulturne baštine slovenskih naroda.

Predsednik Skupštine Opštine Ruma Stevan Kovačević kazao je da su „Dani slovenske pismenosti u kulture“ pravo mesto da se ukaže na svu raskoš i značaj kulturne baštine iznikle iz semena filološkog, književnog i prevodilačkog podviga Ćirila i Metodija.

„Pozdravljam napore ustanova kulture, obrazovnih ustanova, udruženja i organizacija koje iz godine u godinu čine da naši „Dani slovenske pismenosti i kulture“ budu stecište i sabiralište duhovnosti nastale na temeljima prosvetiteljskog rada Ćirila i Metodija. Opština Ruma zna da ceni značaj tih napora i ponosi se ovom manifestacijom, jer se njome kvalifikovala za časno ime dostojnog čuvara kulturne baštine. Verujem da će naša kulturna javnost uživati u programima koji će se u narednim danima odvijati u Gradskoj biblioteci „Atanasije Stojković“ i Kulturnom centru „Brana Crnčević“, rekao je Kovačević.

Svečano otvaranje manifestacije, kojoj su prisustvovali i ambasador Ukrajine, Oleksandr Aleksandrović i atašei za kulturu nekoliko ambasada slovenskih naroda, muzički je upotpunio Gradski tamburaški orkestar „Branko Radičević“, a folklorno zaokružio Ansambl narodnih igara i pesama „Branko Radičević“.


Pozdravnu reč na otvaranju manifestacije uputio je i protoprezviter Sreten Lazarević, arhijerejski namesnik rumski.

„Nekad nam se čini da je u eri virtuelnog i naprednog, nositi i čuvati nasleđeno, nekako prevaziđeno. Ali onaj ko je pod prstima osetio listove starih knjiga i video slike prošlosti zapisane u njima, brzo se razbudi i sna gigabajta i procesora i shvati da je moguće upotrebljavati savremenost samo kao kontinuitet negdašnjeg, kako bi se i to savremeno nekom budućem dalo kao nasleđe“, poručio je Lazarević.

Tradicionalnu besedu kazivao je Vladimir Kopicl, srpski pesnik i esejista, previodilac, novinar, pozorišni i filmski kritičar, Kopicl je u besedi napomenuo da su jezičke podele vidni i čitljivi spomenici istorije naroda, koji svedoče o njegovoj rasprostranjenosti, dodirima sa druigim narodima, načinu života, privrednim i društvenim odnosima.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here