Naslovna Magazin Zdravlje Devet decenija lekarskog esnafa

Devet decenija lekarskog esnafa

PODELI
Foto: dnevnik

Svečanom sednicom Skupštine Regionalne lekarske komore Vojvodine obeleženo je 90 godina od osnivanja Lekarske komore Dunavske banovine i 15 godina od ponovnog početka rada Lekarske komore Vojvodine.

Godine 1929. Ministarstvo socijalne politike i narodnog zdravlja Kraljevine Jugoslavije donelo je odluku o novoj teritorijalnoj podeli lekarskih komora u državi. Na tadašnjoj teritoriji koju je pokrivala Lekarska komora za Srbiju, Vojvodinu i Srem postojale su četiri lekarske komore s ukupno 2.000 članova. Danas samo Regionalna lekarska komora Vojvodine ima preko 7.800 članova.

Pokrajinski sekretar za zdravstvo prof. dr Zoran Gojković podsetio je na to da nema većeg napretka za jedno društvo od zdrave nacije. Zato država, kako je rekao sekretar Gojković, kontinuirano radi na poboljšanju materijalnog statusa i uslova rada svih zaposlenih u zdravstvenom sektoru, ali i na edukaciji i usavršavanju lekara, jer je to osnova za zdravu populaciju, a samim tim i za prosperitet društva u celini.

  • U godini kada obeležavamo devedesetogodišnjicu osnivanja Lekarske komore Vojvodine, najstarijeg lekarskog udruženja u okruženju, država čini posebne napore da poboljša ne samo status, nego i materijalni položaj zdravstvenih radnika, opšte uslove rada naših zdravstvenih radnika u svakodnevnim aktivnostima, ali i da unapredi i utiče na kontinuiranu edukaciju i usavršavanje jer to je osnovni cilj i zadatak lekarskog esnafa – rekao je pokrajinski sekretar. – To je možda najznačajniji i najvažniji cilj našeg društva. U Društvu lekara Vojvodine imamo bezmalo osam hiljada lekara i oko 26.000 zdravstvenih radnika. Lekari rade na sva tri nivoa zdravstvene zaštite, u 44 doma zdravlja i 35 objekata sekundarne i tercijalne zdravstvene zaštite, rekao je dr Gojković ističući da država svake godine zapošljava sve veći broj zdravstvenih radnika, kao i da će sledeće godine u Vojvodini raditi preko osam hiljada lekara. U ovom trenutku to su standardi propisani od strane odgovarajućih stručnih i nadzornih tela, odnosno, Instituta za javno zdravlje na teritoriji cele republike, poručio je Gojković.

Povratak u zgradu Dunavske banovine

Danas je organizovana izložba, s ciljem da se podstakne vraćanje nekadašnje Lekarske komore u zgradu Dunavske banovine, oduzete 1951. na Trgu Ferenca Fehera u Novom Sadu.

  • To je zgrada koja je sagrađena pre rata, i predstavljala je bazu Lekarske komore Dunavske banovine – rekao je pokrajinski sekretar za zdravstvo dr Zoran Gojković – Nacionalizovana je posle Drugog svetskog rata i postoji želja Lekarske komore Vojvodine, kao i Pokrajinske vlade, da se LKV vrati u zgradu u kojoj je počela. Ta zgrada je u vlasništvu Pokrajinske vlade, a njenom odlukom pre 20-30 godina pripada Poljoprivrednom fakultetu i upravo se razgovara o tome da LKV ponovo počne da koristi taj objekat, pošto Zakonom o restituciji nije moguće pravnim licima vratiti ono što je nacionalizovano.
  • Lekarska komora Srbije ima za cilj vraćanje ugleda lekasrke profesije u Srbiji – rekao je dr Milan Dinić direktor Lekarske komore Srbije. – Ove godine usvojene su bitne zakonske izmene koje nam sada omogućavaju da podzakonskim aktima i pravilnicima damo dodatna ovlašćenja Lekarskoj komori da utiče na taj i takav način. Fokus u narednom periodu jeste briga o mladim kolegama i pokušaj da im obezbedimo adekvatne uslove za bolji rad u našoj zemlji.

Govoreći o problemu masovnog odlaska zdravstvenih radnika na rad u inostranstvo dr Dinić je rekao da smo svi zajedno odgovorni za ovakvo stanje, ali iz njega samo zajedno možemo i da izađemo.

  • I mediji nose deo odgovornosti za to, s obzirom na to da se često senzacionalistički izveštava o nekim negativnim primerima u zdravstvu, a neki dobri primeri ostaju u senci. Ipak, 99 posto lekara Srbije radi pošteno i savesno svoj posao, i naši građani to mogu da vide svaki dan. Mi imamo mnogo veći problem s unutrašnjim migracijama, zato što najveći broj lekara živi u četiri grada Srbije: u Novom Sadu, Beogradu,, Kragujevcu i Nišu, a zdravstvena zaštita nije adekvatno pokrivena u svim krajevima. Zbog toga se sada radi pravilnik o planu mreža ustanova, i on bi trebalo da obezbedi adekvatnu dostupnost zdravstvene zaštite svim građanima Srbije na celoj teritoriji.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here