Naslovna Srem Sremska Mitrovica Divlje deponije ozbiljan problem u selima Sremske Mitrovice

Divlje deponije ozbiljan problem u selima Sremske Mitrovice

PODELI

Gradonačelnik Sremske Mitrovice Vladimir Sanader kaže da su mesne zajednice, s obzirom na novi budžetski sistem, više u funkciji savetodavnih tela.

Ovogodišnji budžet Sremske Mitrovice, od preko tri milijarde dinara, podrazumevao je ravnomerna uglaganja u sve mesne zajednice.

– Najrazvijenije mesne zajednice su one koje se naslanjaju na grad, poput Laćarka i Mačvanske Mitrovice. Laćarak je najveće selo u Srbiji sa 12.000 stanovnika i izgrađenom infrastrukturom. Tamo je do pre dve godine bio ozbiljan problem put koji prolazi kroz selo, imali smo pomoć JP „Putevi Srbije“ i to je danas jedna moderna saobraćajnica dužine 5,4 kilometra, koja je u potpunosti rekonstruisana – kaže Sanader i dodaje da se u Laćarku svake godine radi deo po deo kanalizacione mreže.

Do sada je 40 odsto naselja pokriveno kanalizacionom mrežom, dok je vodosnabdevanje obezbeđeno u svim ulicama, kao i električna energija i gasna mreža.

– Laćarak postaje ozbiljno prigradsko naselje sa elementima sela, s obzirom na poljoprivrednu proizvodnju, kojom se većina stanovništva bavi – ističe Sanader i dodaje da je u velikom meri zastupljeno ratarstvo, ali važe i za stočarski kraj, zbog velikog broja poljoprivrednih gazdinstva koja gaje svinje. Problem Laćarka je animalni otpad, iako je na teritoriji celog grada odlično organizovano odvoženje komunalnog otpada, divlje deponije su tvrdi Sanader, problem cele Srbije.

Laćarku preti EKOLOŠKA KATASTROFA

On dodaje da građani često pitaju kada će da se čiste deponije, ali na pitanje ko pravi smeće, oni potvrđuju da su sami krivi, jer smeće bacaju u prikolicu, koju posle zakače na kola i odvezu na deponiju.

Upravo zbog nesavesnog ponašanja građana, možemo svakih mesec dana da uklanjamo deponije – tvrdi Sanader i dodaje da je jedino rešenje promena navika građana.

Problem animalnog otpada je isti kao i kad su divlje deponije u pitanju. Često se uginule svinje bacaju po kanalima. Gradonačelnik Sremske Mitrovice kaže da će taj problem pokušati da reše transfernim stanicama sa kontejnerima gde će meštani imati mesto za odlaganje uginule stoke.

Gradski psi s ogrlicom
Mitrovica ima i program obeležavanja, odnosno čipovanja gradskih pasa. Naime, na zahtev stanara pojedinih kvartova, uhvaćeni psi se čipuju i vrate u stambena naselja, jer su bezopasni, i sugrađani se brinu o njima, hrane ih.

– Kada pas prođe proceduru čipovanja i dobije ogrlicu kao znak da je gradski pas, tada može biti vraćen na ulicu, ukoliko prethodno ne bude udomljen- kaže gradonačelnik Sanader i dodaje da je za sada dvadesetak pasa dobilo gradsku ogrlicu, ali će i psi koji posle sterilizacije dobiju potvrdu da su bezopasni, biti vraćeni na mesto gde su pronađeni.

Građani, kad vide ogrlice, mogu biti sigurni da su ti psi mirni.

-To je projekat na kojem radimo, jer je to problem u svim selima. Nemamo kafileriju, a zakonom je zabranjeno otvaranje novih stočnih jama, te su mesta u kojima ne postoje stare jame u velikom problemu, jer nemaju gde da odlože uginule životinje, već ih zakopavaju u zemlju- ističe gradonačelnik Sremske Mitrovice.

To jeste jedan od ozbiljnijih problema, jer je počeo jači tov svinja, nego pre pet, šest ili deset godina, te se više ljudi bavi stočarstvom, samim tim ima i više otpada. Još jedan problem vezan za životinje tiče se pasa lutalica, međutim Grad je to rešio tako što je osnovao azil za pse pri Kazneno-popravnom zavodu u Sremskoj Mitrovici.

– Mi sada imamo mesto na koje „Zoohigijena“ odnese psa kad ga uhvati na ulici, i takav projekat ne postoji u Srbiji, pa možda ni u svetu, a na taj način smo se dobrim delom rešili problema koji smo imali sa lutalicama, odnosno napuštenim životinjama. Organizujemo i Dane otvorenih vrata, kada naši sugrađani usvajaju napuštene pse i za sada se odlično pokazalo- kaže Sanader i dodaje da je projektom obuhvaćena i veterinarska služba, te se vodi i evidencija o psima i sve obaveze koje zakon propisuje o prihvatilištima za pse.

Sanader kaže da su lica na izdržavanju kazne veoma zainteresovana da brinu o psima, a postoji i odvojen deo u kojima se drže životinje koje još nisu socijalizovane.

-U azilu postoji veterinar, zatvorenici brinu o psima, ali i službenici Kazneno-popravnog zavoda koji su već obučeni za rad sa psima, zbog odgajivačnice koja postoji tu već 50 godina- ističe Sanader i napominje da se i sam uverio u više navrata obilazeći prihvatilište da su ispunjeni svi uslovi za boravak pasa, a lokalna samouprava dalje radi na promociji udomljavanja. U tome ima uspeha, pa je udomljen veći broj pasa.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here