Naslovna Dogadjaj „Dnevnik“ u Šidu: Ljudi se kreću bezbednije, a migranti žele da idu...

„Dnevnik“ u Šidu: Ljudi se kreću bezbednije, a migranti žele da idu dalje

PODELI
Foto: ilustracija

NOVI SAD/ŠID: U šidsku opštinu u petak uveče stiglo je 40 policajaca iz posebne jedinice Interventne policije, po naređenju predsednika države Aleksandra Vučića, da bi zavela red u sremsku opštinu u kojoj su žalbe građana na račun migranata bile sve glasnije.

Problem prave neregistrovani migranti koji nisu smešteni ni u jedan od tri prihvatna centra, koliko ima ta opština, i koji su sve češće, po prijavama građana, upadali i provaljivali u kuće, ali su zabeleženi i incidenti otimanja novca i tašni na ulicama od žena i dece. Takva situacija je razljutila stanovnike Šida, te je lokalna samouprava sve vreme balansirala bes građana i život migranata u toj opštini s oko 35.000 stanovnika i 1.520 migranata u prihvatnim centrima, te oko 300 i više koji nisu ni u kakvoj evidenciji. Policija je za svega dva dana dovela stvari u red, uvevši policijski čas jer su se Šiđani osećali nebezbedno na ulicama.

Zamenik predsednika opštine Šid Zoran Semenović kaže da će Žandarmerija tek doći, a 40 policajaca došlo je kao svakodnevno pojačanje šidskoj policiji.

Uverili smo se i sami da patroliraju ulicama pod rotacijom. Za nekoliko sati, koliko smo proveli u Šidu, migrante smo sreli samo u porodičnom prihvatnom centru, na ulicama ih nema, a građani su nam potvrdili da se osećaju sigurnije i da šetaju bez problema, samo se brinu koliko će se policija zadržati jer strahuju da će, kad ode, sve biti po starom.

Policajci su postigli da šidska opština bude bezbedna vrlo brzo po dolasku, a primenjuju zakon prema migrantima kao i prema svakom građaninu naše države, kaže Semenović.

Kako dodaje, značajno je povećana bezbednost građana i već u subotu i nedelju žene i deca u kolicima su izašli u šetnju, mogli su se videti i na igralištima, u parkovima, što nije bio slučaj ranije.

On tvrdi da u poslednje dve godine deca ne idu sama u školu samo zbog migranata, i to ne onih iz prihvatnih centara s kojima idu u školu, već onih koji su „ispod radara”, odnosno koji nisu nigde registrovani.

Jedan od velikih problema bio je i Dom zdravlja, tvrdi Semenović, gde su migranti imali prednost u pregledima, te su čak i trudnice morale da čekaju. Danas je i to promenjeno i ukinuto, te se pacijenti pregledaju u vreme kad su zakazani, ko god da je u pitanju.

Migranti su deci otimali novac na ulici, mobilne telefone, i stanje je postalo takvo da nismo smeli decu da pošaljemo radnju s novcem da kupe sebi dve bananice i jafa keks, kaže Semenović.

Dešavalo se i da migranti uđu u butik u kojem mlada devojka prodaje garderobu pa da pokradu stvari. Desio se i na napad na ženu s dvoje dece, napominje zamenik predsednika…

Migranti moraju, dok su ovde, da poštuju zakone Republike Srbije jer ih niko nije zatvorio u prihvatne centre i zabranio im slobodu kretanja, pošto ljudi u prihvatnim centrima ni ne predstavljaju problem i njihova deca se lepo slažu s našom u školama. Nikada se nije desio nijedan incident između njih, napominje Semenović.

Prema njegovim rečima, na teritoriji šidske opštine je sve vreme između 300 i 500 migranata koji nisu registrovani i oni prave probleme.

Sedamnaestogodišnja Anita Doskoč, učenica Tehničke škole „Nikola Tesla” iz Šida, koja do sada nikada nije imala nijedan incident s migrantima, kaže za „Dnevnik” da se, otkako je policija dobila pojačanje, oseća mnogo sigurnije na ulici.

Nemamo migrante u školi i mislim da su se sada povukli i da neće više biti problema, kazala je Anita.

Kad su žedni, uđu u dvorište, u kuhinju, i piju vode. Problem je i što više nemaju novca, samo podršku nevladine organizacije „No name kitćen”, koja nam takođe pravi problem jer podržava njihovo neregistrovanje tako što ih hrane, daju im šatore za spavanje u šumi, pa čak prave i žurke. Organizaciju čine stranci, iznajmili su jednu kuću u Šidu, a u dvorištu drže burad s vodom iz koje daju migrantima da piju, što je potpuno nehigijenski. Kuvaju hranu, prave žurke… potrovaće ih, a posle će Srbija biti kriva da je otrovala migrante. Firma je registrovana na teritoriji Srbije u APR-u u Beogradu i čine je Nemice, Italijani, Španjolka, dva Nepalca, koji unose nered u našu opštinu i podstiču migrante šatorima, ćebadima, lanč-paketima da se ni ne prijave u centre, već da žive u njivama i šumama, veli Semenović.

Dodatno policijsko pojačanje bilo je neophodno da pomogne desetak pripadnika šidske Interventne policije i posao su uradili brzo i efikasno.

Da su stigli dan ranije, možda bi sprečili da migranti obiju kuću našem dopisniku Dragoljubu Savičinu koji živi nadomak Železničke stanice u Šidu. Migranti su se oslobidili, te su postali sve češći upadi u kuće dok su ljudi još u njima. Po rečima zamenika predsednika opštine, lako je uočiti praznu kuću u bilo kojem gradu, a migranti uđu i samo da prespavaju, ali je Savičina oko šest ujutru prošlog četvrtka probudila lupnjava na vratima.

Obili su mi dvorišna vrata pajserom, jasno se vide tragovi. Kad sam shvatio šta se dešava, upalio sam svetlo u dvorištu, što im je bio signal da je neko u kući i mogao sam čuti tabananje više ljudi koji su se dali u beg, priča Savičin.

Kaže da, otkako je u Šid stigla posebna Interventna jedinica, migranti se ne mogu videti na ulicama, a nije da nije „cunjao” i istraživao. On kaže da se svi osećaju sigurnije.

Koordinator Prihvatnog centra Šid–Stanica Lazar Velić kaže da njihov centar trenutno ima 197 korisnika.

Ahmed iz Irana

Migranti su dobili evidencioni karton i mogu da napuštaju centar do 22 časa, posle toga ne sme da se izlazi. To smeta Ahmedu el Samaraju iz Irana, koji ima 26 godina i nema ženu i decu.

Ovde sam s roditeljima, dva brata i dve sestre, i protivim se policijskom času jer sam i sam opljačkan od drugih migranata, oteli su mi novac i mobilni telefon i bojim se kao i lokalno stanovništvo kada izađem na ulicu, ali, opet, više mi smeta zabrana slobode kretanja, kaže Ahmed, koji je u Šidu već sedam meseci.

Šta ukoliko, dodaje, želi da prošeta ili ode u klub?

Nikakav je život ako se ne krećemo, isto je bilo i u Iranu, s tim što tamo nismo smeli da budemo na ulici posle 21 čas, kaže Ahmed.

Pokušao je s porodicom tri puta do ode do Horgoša i čak osam puta do granice s Hrvatskom, ali su im svaki put odbili prolazak. Građevinac je po struci i sanja lep život svojoj porodici u Nemačkoj. Na granici s Hrvatskom od njihove policije dobio je i batine, kao i njegova porodica.

Enstrim iz Palestine

Enstrim Hamad iz Palestine je u osmom mesecu trudnoće i ima petoro dece. Malo priča engleski, ali smo se lako razumeli.

Ovde sam šest meseci i ne želim da ostanem, kaže 38-ogodišnja Enstrim.

Kako dodaje, žele da idu u Nemačku.

Najstarije dete mi ima deset godina, pa devet, sedam, četiri i godinu. Veća deca ne ide u školu, kaže Enstrim.

Muhamed iz Sirije

Muhamed Lahmat ima 19 godina, dolazi iz Sirije i tu je s majkom Hijam. Stigli su pre osam nedelja i žele da odu u Nemačku, gde je već njegov brat.

Prešli smo iz Sirije u Tursku, pa Grčku, Albaniju, pa Makedoniju i došli u Srbiju. Svakodnevno želimo da idemo do granice s Hrvatskom ili Mađarskom, ali nam ne dozvoljavaju, već moramo da čekamo ovde, iako svakodnevno tražimo. Policija je nekad dobra prema nama, a nekad ne, ali su Srbi jako dobri ljudi, kaže Muhamed, koji odlazi u centar Šida bez problema i zahvaljuje se Srbiji na gostoprimstvu i kaže da smo uvek pozvani da odemo u Siriju bez problema.

Imamo 25 Avganistanaca, jednog Indijca, 30 Iračana, 29 Iranaca, troje Marokanaca, kao i Pakistanaca, 28 Palestinaca, 61 Sirijca, šest Tunišana i pet Turaka, kaže Velić.

Imaju, dodaje, 66 muškaraca i 55 žena, 39 dečaka i 31 devojčicu, ukupno 53 porodice, jer je ovo porodični centar, u kojem se porodice duže zadržavaju, svi su registrovani, deca idu u školu i sa svima su obavljeni kraći intervjui i preko nas mogu da traže azil.

Vrlo mali procenat ljudi izrazio je želju da ostane, tvrdi Velić, a i njihov centar se bori s ilegalnim migrantima-samcima, koji upadaju i tu da bi prespavali. Imaju noćnu smenu, dobru saradnju s policijom i ukoliko se desi takav slučaj, lica koja tu ne pripadaju premeštaju u druge prihvatne centre, koji su za njih.

I mi smo osetili dolazak policije jer je bezbednost sada povećana, a to je najvažnija stavka u našem poslu i Komeserijat je zadovoljan pojačanim prisustvom policije, kako na ulicama, tako i u centru Šida, kaže Velić.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here