Naslovna Srem Ruma DOBRA STARA VREMENA: Najlepše igranke su bile u Domu JNA

DOBRA STARA VREMENA: Najlepše igranke su bile u Domu JNA

PODELI

Brojne generacije sećaju se predivnih igranki, maturskih večeri i dočeka Nove godine u rumskom Domu JNA.

-Sećam se, negde `63, tih godina, svirao je vojni orkestar. Igranke su bile vikendom- zimi unutra, a leti u bašti. Nisi mogao da uđeš ako si nepristojno obučen, muškarci su morali da nose kravate i odela, a dame da budu u toaletama. Igralo se, družilo. Bila su neka lepša, drugačija vremena, priča za Sremske vesti sedamdesetsedmogodišnji Marko iz Rume.

Ova impozantna građevina, po kojoj Rumu pamte skoro svi koji kroz nju prođu, građena je od 1905., kada se rodila ideja, sve do 1912.godine, na inicijativu organizacije Hrvatski sokol, sa ciljem podizanja građevine koja će moći prim­iti sve kulturno-​sportske orga­ni­zacije rum­skih Hrvata, kao oblik otpora ger­man­izaciji i mađarizaciji.

dom jna djani bardoti

Priča se da je mesto za izgrad­nju tog objekta namerno izabrano u „švap­skom kraju“, verovatno kako bi se izbegla svo­jevrsna getoizacija i podela Rume na ger­man­ski i sloven­ski deo. Otud i potiče nekadašnji naziv “Hrvatski dom”.

Zgradu je projektovao projektant zgrade stare rumske Gimnazije, Osječanin Viktor Askman, a ono po čemu je građevina najupečatljivija jeste skulptura “Dede i unuka” i neobičan krov centralnog dela zgrade.

U vreme Prvog svet­skog rata zgrada je služila kao vojna bol­nica, i vrlo je verovatno da je pod svoj krov prim­ila cuks­fir­era 25. Landš­turm reg­i­mente Josipa Broza, čija se jedinica opo­ravl­jala u Rumi posle gubitaka na Ceru i Kolubari.

007_001

Između dva rata, zgradi je vraćena prvobitna namena, te ona okuplja sva hrvatska kulturno-sportska društva u Rumi, a u posleratnom periodu služila je i kao istražni zatvor Komande mesta.

Ipak, nakon što se rat povukao sa prostora bivše Jugoslavije, prvobitna namena je ponovo “aktivirana”.

1957.godine Garnizon JNA u Rumi uputio je više zahteva za korišćenje, te su godinu dana kasnije ti zahtevi i uslišeni. Tako su iz zgrade iseljene civilne institucije, a zgrada je na korišćenje dodeljena Jugoslovenskoj narodnoj armiji, odakle i naziv po kojem je sada prepoznaju.

dom jna nekada

U godinama koje su usledile, u Domu JNA-a stvorene su mnoge uspomene za brojne generacije, koje su prve izlaske, plesove, poljupce doživeli upravo ovde.

-U Domu JNA su nastupali i neki od najpoznatijih muzičara koji su tada nastupali širom Jugoslavije. Svirao je bubnjar Azre, dolazio je Enes Begović. Svirao je orkestar “Taneksi”, pevača su zvali Ture, sećam se. Igranke su počinjale u 8 sati uveče, a ljudi su uveliko čekali u redu da kupe karte. Igranke su trajale do 11, 12 uveče, i to je bilo to-sasvim dovoljno. Postojala je divna bašta gde su se igranke održavale leti, a zimi unutra, gde su grejale dve “kaljeve” peći, priča šezdesetdvogodišnji Slavko koji je u Dom JNA izlazio sedamdesetih godina.

-Mnogo novih godina smo čekali tamo. Prvi put 1986, i bilo je divno. Mislim da je Enes Begović svirao, a da ga je pratio vojni orkestar. Hrana je bila divna, pića u izobilju, svi raspoloženi, veseli. Bilo bi lepo da danas postoji takvo mesto…, priseća se za Sremske Vesti četrdesetosmogodišnja Vera.

Nažalost, “sve je otišlo u Honduras” zajedno sa raspadom Jugoslavije, i od tada Dom JNA stoji nagrižen zubom vremena. Mlađim generacijama podstiče radoznalost, a onima koji ga se sećaju u punom sjaju izaziva setu, tugu i uspomene. Ipak, čini se da će od nekadašnjeg centra radosti, zabave, kulture i smeha ostati samo stare fotografije i priče, dok se i one ne zaborave.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here