Najjača evropska privreda je u recesiji, pod teretom inflacije, građani su stali sa potrošnjom, a cene energenata idu u neviđene visine.
“Nemački privredni učinak verovatno će lagano pasti i u trećem tromesečju 2023”, procenila je Bundesbanka u redovnom mesečnom izveštaju koje je predstavila u septembru 2023. godine.
I MMF i OEBS očekuju da će Nemačka ove godine biti vodeća ekonomija sveta sa najlošijim rezultatima. Najprodavanija novina u zemlji, Bild cajtung, nedavno je podigao uzbunu, izjavljujući: „Pomozite, naša ekonomija je u krahu“, apelujući na kancelara Olafa Šolca da preduzme inicijativu, piše Fajnenšal tajms (Financial Times).
Zašto Nemačkoj ide tako loše?
Nemačka centralna banka Bundesbank procenila u svom izveštaju, koji je izašao krajem septembra meseca, da prognoze za Nemačku privredu postaju sve sumornije, ponajviše zbog slabe lične potrošnje građana i poteškoća u industriji.
Gotovo je nemoguće računati na vidljive pozitivne impulse u ličnoj potrošnji, stoji u izveštaju glavne banke Nemačke. Uprkos određenom usporavanju inflacije, porastu plata od 5% i dobroj situaciji na tržištu rada, privatna domaćinstva i dalje suzdržano troše, kažu ekonomisti Bundesbanke.
U avgustu 2023. godine je međugodišnja inflacija u Nemačkoj od 6,1 odsto bila jedva nešto niža od julske, koja je iznosila 6,2 odsto.
Takozvani harmonizirani potrošački indeks (HVPI), koji Evropska centralna banka koristi kao merilo za svoju monetarnu politiku u evrozoni, u avgustu je u Nemačkoj iznosio 6,4 odsto.
Pored nemačke privrede, nemačka industrija takođe trpi posledice značajnog poskupljenja energije i sirovina.
Četvrta po veličini svetska privreda stagnira. Najveći pokretač povećanja cena, tokom poslednjih meseci bile su namirnice, koje su u avgustu bile skuplje za devet odsto nego godinu dana ranije, dok je cena energenata bila 8,3 odsto veća.
Cene gasa i struje u Nemačkoj su ove godine pale, u odnosu na snažan rast u avgustu 2022. godine. Međutim, cene su i dalje izuzetno visoke, a proizvodnja u energetski intenzivnim industrijskim sektorima Nemačke, kao što su hemikalije, staklo i papir, smanjena je za 17 odsto od početka prošle godine, što ukazuje na trajne gubitke.
Kako građani Nemačke osete inflaciju?
Prema studiji kreditnog osiguranja “Alijanc trejd” (Allianz), stopa inflacije koju percipiraju građani Nemačke u maju je bila 18 odsto – dakle, skoro tri puta viša od zvanično utvrđene stope inflacije od 6,1 odsto.
“Veliki jaz između percipirane i stvarne inflacije postoji posebno u Nemačkoj”, kaže Jasmin Grešl iz “Alijanc trejda”.
Stručnjaci su istraživali i razloge za tako veliku razliku i utvrdili da potrošači obraćaju više pažnje na promene cena proizvoda koje često kupuju, kao što su hrana i piće, gorivo ili drugi artikli iz supermarketa. “Ako te cene porastu iznad proseka, ljudi su skloni da osećaju da je inflacija mnogo veća.”
U maju 2023. godine su cene hrane u Nemačkoj porasle za 14,9 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Cene hrane su sada daleko najjači pokretači cena, navodi Savezni zavod za statistiku.
– U Nemačkoj dolaze do izražaja svi faktori koji utiču na stopu inflacije: visoka zavisnost od uvoza energenata iz Rusije dovela je do naglog porasta cene energenata tokom 2022. godine. Nemačka vlada se tome suprotstavila ograničavanjem cena struje i gasa, koja je sada niža i kontrolisana (subvencionisana). U evrozoni je slab evro u odnosu na dolar povećao inflaciju pošto se naftom i gasom trguje u dolarima, pa su samim tim energenti postali skuplji. Poslednjih meseci Nemačka je imala koristi od jačanja evra, zbog povećanja kamatnih stopa Evropske Centralne banke – ECB. Proizvođačke i veleprodajne cene su pale u odnosu na jesen 2022. godine, što će, po prognozama uticati na smanjenje inflacije, ali sa značajnim zakašnjenjem, piše u istraživanju Alijans trejda.
Prema preliminarnoj proceni, godišnja stopa inflacije u Nemačkoj je u septembru pala na 4,5 odsto sa avgustovskih 6,1 odsto, saopštio je krajem septembra nemački Savezni zavod za statistiku Destatis.
Cene hrane su u septembru nastavile da rastu iznad proseka, za 7,5 odsto u odnosu na isti mesec lane.
Usluge su u septembru poskupele za 4,0 odsto međugodišnje, a roba za 5,0 odsto, što je manje nego u avgustu.
Nemačka ekonomija ušla je u recesiji početkom 2023. pošto je potrošnja domaćinstava u ekonomskom motoru Evrope konačno podlegla pritisku visoke inflacije, ukazuje Rojters (Reuters).
Ekonomska kriza dovela je do štrajkova, ali i masovnih otpuštanja
Podsetimo da je su Nemačkoj početkom i krajem februara održana dva velika štrajka radnika u avio saobraćaju, kada je otkazano na hiljade letova, a putnici su mesecima tragali za svojim prtljagom. Tokom marta meseca zaposleni na aerodromima, železnici, u lukama, autobusima i metrou izašli su sa svojih radnih mesta zbog jednodnevne obustave rada u celoj Nemačkoj. U septembru su vozači kamiona koji prevoze robu širom Evrope započeli štrajk glađu u okviru višenedeljne obustave rada kako bi skrenuli pažnju na svoj položaj.
Tokom druge polovine ove godine krenula su i velika otpuštanja u autoindustriji, hemijskoj i metalurškoj industriji, dok su tendencije za smanjenjem broja radnika primetne i u trgovini.
Za samo 12 dana oktobra u nemačkoj je banktoriralo 6 firmi, što znači da je u proseku svaki drug dan zatvarana po jedna. Stručnjaci smatraju da je ovo posledica visoke inflacije kao i pada kupovne moći građana.
Pre dvadeset dana, 5 oktobra, nakon 15 meseci nadanja, stigla je loša vest da nije pronađen novi investitor za Fordovu fabriku u Sarluju. Mogući kupac, poznati proizvođač automobila, odustao je prošle nedelje, javili su nemački mediji. To znači da više nema posla za 2.850 od ukupno 4.500 zaposlenih u fabrici.
Kada se pre dvadesetak dana pojavila vest kako u Cvikau i Drezdenu Folksvagen obustavlja proizvodnju električnih automobila VW ID3 i Cupra, deo javnosti ju je prihvatio s nepoverenjem jer su pre samo nekoliko meseci najavili nova ulaganja u električne automobile. Međutim, vest se pokazala tačnom, a obustava proizvodnje se za sada odnosi samo na prvi deo oktobra. Razlog je naizgled jednostavan, znatno slabljenje potražnje, prenose mediji u Nemačkoj.
Šta radi Nemačka vlada?
Šolcova “semafor” vladajuća koalicija ometena je sukobima, tako je u avgustu mesecu ministar iz koalicije Zelenih stavio veto na predlog ministra finansija Kristijana Lindnera iz Stranke slobodnih demokrata, koji je želeo da podstakne rast privrede davanjem poreskih olakšica kompanijama od nekoliko milijardi evra godišnje.
Treba napomenuti i da je rukovodstvo Nemačke izjavilo da je izuzetno ponosno na nove investicije, za koje očekuje da će podići proizvodnju u zemlji.
To su dve fabrike: Intel za proizvodnju čipova i kompanije iz Tajvana za proizvodnju poluprovodnika (Taiwan Semiconductor Manufacturing Company) a za njihov dolazak Nemačka je pripremila 15 milijardi evra vredne subvencije.
Umesto zaključka:
Najveća evropska privreda, Nemačka, ove godine će zabeležiti ekonomski pad od 0,4 odsto, predviđa EK, revidirajući naniže prognozu rasta iz maja od 0,2 odsto. Nemački rast za sledeću godinu revidiran je sa 1,4 na 1,1 odsto.
