Naslovna Srbija Etnolozi: Vaskrs crkveni praznik, običaji ređi i svedeniji

Etnolozi: Vaskrs crkveni praznik, običaji ređi i svedeniji

PODELI
Foto: pixabay.com/JESHOOTS-com

Vaskrs nosi snažnu poruku pobede života nad smrću zbog čega su i običaji oko tog praznika svedeniji i ređi u odnosu na Božić i druge verske praznike, kažu sagovornici Tanjuga i ističu da je suština tog praznika u okupljanju porodice, iskazivanju blagosti i u praštanju.

Etnolog Vesna Marjanović kaže da nema mnogo vaskršnjih običaja koji se povezuju sa narodnom praksom jer je, kako kaže, Vaskrs je najstariji hrišćanski praznik koji se slavi od drugog veka.

Tokom vekova običajna praksa je pročišćena i zato je Vaskrs pre svega crkveni, odnosno hrišćanski praznik. Dogma je učinila svoje da apsolutne smrti nema, nego vaskrsava u običnom narodu duša, a jedan među ljudima je vaskrsao u svom ljudskom obličju, kaže Marjanović za Tanjug.

Ukazuje da su se u savremenom svetu običaji sveli na tržišnu logiku i da je cilj pokazati gostoprimstvo i pripremiti što raskošniju trpezu, čak i na Veliki petak, koji se, kako primećuje, identifikuje sa Badnjim danom.

– U prošlosti se na Veliki petak postilo na vodi i govorilo se da je dovoljno što je Isus Hrist iskrvario za ljudski rod i da ne valja krvariti ruke na Veliki petak, pa ni ribu pripremati, ali danas se tako ne gleda, navodi sagovornica Tanjuga.

Nekada su, dodaje, na Veliki petak žene oblačile crninu i išle u crkvu da posećuju Hristov grob koji su, kaže, čuvali mladići pred ženidbu, što je bila tradicija u krajevima “gde je bila vojna granica”, a tu obrednu praksu su, kaže, Krajišnici preneli iz svog zavičaja u Batajnicu, gde su obnovili taj običaj.

Na Veliki petak se farbaju jaja kao simbol nastavka života što je, prema rečima sagovornice Tanjuga, nekada bio ritual dok se danas mnogo toga “izobičajilo” pa se i na pijaci kupuju farbana i ukrašena jaja.

Međutim, iščezli su običaji kojima se, kako kaže, snaga uskršnjeg jajeta prenosila na čoveka i kada se prvim ofarbanim jajetom sva deca u porodici pomažu po čelu i obrazima za zdravlje ukućana i napredak domaćinstva.

Retki su i krajevi u kojima na uskršnje jutro jedan član porodice ide na prvu službu, obično oko dva ili tri ujutro, a po povratku iz crkve svi ukućani se, koji su do tada postili, omrse jajetom i umiju vodom u koju su potopoljeni crveno jaje, bosiljak, zdravac…

Ipak, zadržalo se to da se prvo skuvano jaje odvaja kao “čuvarkuća” i čuva do sledećeg Vaskrsa kao simbol zaštite doma i ukućana od zlih sila.

U seoskim sredinama se to jaje posle godinu dana mrvilo i stavljalo u prvu brazdu ili mravinjak da bude što bogatija žetva, dok se danas sve češće poklanjaju muzejima što je, kaže, praksa ne samo kod nas, nego i kod Rumuna i Bugara, kaže Marjanović.

U zbirci Etnografskog muzeja u Beogradu je oko 1.200 uskršnjih jaja, a muzejski savetnik u toj ustanovi Saša Srećković kaže da su eksponati raznovrsni po ornamentici, tehnikama bojenja i ukrašavanju.

Među najstarijima u zbirci je “potkovano jaje”, koje datira s kraja 19. veka, a kakvo je obično devojka darivala mladiću.

Takva jaja izradio bi kovač i pokazao svoju veštinu jer je trebalo ekserčićima potkovicu učvrstiti za jaja, a da ljuska ne pukne, kaže Srećković za Tanjug.

U muzejskoj kolekciji se čuva i “target” jaje iz vremena bombardovanja 1999. godine, ali i jaja koja su “najavljivala” izgradnju pruge Beograd-Bar, a na kojima je voskom napisano “pišite zajam za prugu Beograd-Bar, voz kreće 1973” ili “gradi se pruga Beograd-Bar, voz stiže sve bliže i bliže”.

Dok se danas uglavnom koriste veštačke boje, naši preci su, kaže, prirodno bojili jaja, a crvena se dobijala od lekovite biljke broć ili od lukovine, dok krajem 19. veka i početkom 20. veka počinje uvoz varzila iz Brazila, brazilskog crvenog drveta kojim su, takođe, farbana jaja.

Jaja su, dodaje, nekada ukrašavana uglavnom batik tehnikom, odnosno voskom, a farbana, pre svega, crvenom bojom koja simbolizuje Hristovu krv.

– Među vojnicima koji su čuvali Hristov grob, jedan se uplašio da će Hristos vaskrsnuti, a drugi je rekao da će se to desiti kada kokoška koju su jeli poleti i snese crveno jaje, a prema legendi se to desilo, navodi Srećković.

Dodaje da su se elementi stare vere kroz vreme sažimali sa pravim smislom hrišćanske vere i da je Vaskrs praznik u kome se spajaju pobeda nad smrću i ponovno buđenje prirode.

Uskrs je dokaz da je Gospod pobedio smrt i zbog toga je vaskrsao. To se dešava u vreme kada se ponovo budi priroda i kada raste ljudska radost sa tim. U prazniku se sažima taj smisao – pobeda nad smrću i ponovno buđenje prirode, kaže Srećković.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here