Reč je o novim pravilima za sprečavanje krčenja šuma, prometa otpadom kao i o novoj strategiji za zemljište.
Evropska komisija donela je tri nove inicijative potrebne za ostvarenje evropskog Zelenog plana.
Kako navode u saopštenju, reč je o novim pravilima za sprečavanje krčenja šuma, prometa otpadom kao i o novoj strategiji za zemljište.
– Za uspešno suzbijanje globalnih kriza povezanih sa klimom i bioraznovrsnošću moramo da preuzmemo odgovornost za delovanje u Evropi i inostranstvu, kazao je izvršni potpredsednik za evropski zeleni plan Frans Timermans, istakavši kako je Uredba o krčenju šuma odgovor na zahteve građana da se seča svede na najmanju moguću meru i da se promoviše održiva potrošnja.
Poverenik za životnu sredinu, okeane i ribarstvo, Virginijus Sinkevičius, izjavio je da ako od partnera očekujemo ambicioznije klimatske politike i politike zaštite životne sredine, onda bismo trebali da smanjimo zagađenje i prestanemo da podstičemo krčenje šuma.
– Propisi o krčenju i pošiljkama otpada koje predlažemo najambiciozniji su zakonodavni pokušaji rešavanja tih problema u celom svetu, naglasio je, i dodao kako na osnovu tih predloga EU preuzima odgovornost i podstiče cilj smanjenja globalnog efekta na zagađenje i gubitak bioraznovrsnosti.
Prema podacima koje su naveli, u razdoblju od 1990. do 2020. svet je izgubio 420 miliona hektara šuma, što je područje veće od Evropske unije.
Foto: dzenarika.net
Novim predloženim pravilima, građanima EU bi se garantovalo da proizvodi na tržištu koje kupuju, koriste i troše ne doprinose krčenju i degradaciji šuma. Takođe, doprinela bi smanjenju štetnih gasova, gubitku bioraznovrsnosti, a pozitivno će uticati na lokalne zajednice uključujući najranjivije grupe, kao što su autohtoni narodi, koje se u velikoj meri oslanjaju na šumske ekosisteme.
Komisija je predstavila novu strategiju EU-a za zemljište kako bi se do 2050. sva evropska tla obnovila, postala otporna i na odgovarajući način zaštitila.
– Zdrava zemljišta nužna su za 95 odsto hrane koju konzumiramo, osnova su za više od 25 odsto bioraznovrsnosti u svetu i najveći su kopneni rezervoari ugljenika na planeti, istakli su u saopštenju. Upozoravaju da 70 odsto zemljišta u EU nije u dobrom stanju.
Dakle, cilj je osigurati za zemljište jednaku zaštitu kakva postoji i za vodu, morsku životnu sredinu i vazduh u Uniji, a to će se postići predlogom novog propisa o zdravlju zemljišta koji će se izraditi do 2023. godine.
