Naslovna Poljoprivreda Evropska komisija donela tri nove inicijative za ostvarenje evropskog Zelenog plana

Evropska komisija donela tri nove inicijative za ostvarenje evropskog Zelenog plana

PODELI
Foto: agroklub.rs

Reč je o novim pravilima za sprečavanje krčenja šuma, prometa otpadom kao i o novoj strategiji za zemljište.

Evropska komisija donela je tri nove inicijative potrebne za ostvarenje evropskog Zelenog plana. 

Kako navode u saopštenju, reč je o novim pravilima za sprečavanje krčenja šuma, prometa otpadom kao i o novoj strategiji za zemljište.

– Za uspešno suzbijanje globalnih kriza povezanih sa klimom i bioraznovrsnošću moramo da preuzmemo odgovornost za delovanje u Evropi i inostranstvu, kazao je izvršni potpredsednik za evropski zeleni plan Frans Timermans, istakavši kako je Uredba o krčenju šuma odgovor na zahteve građana da se seča svede na najmanju moguću meru i da se promoviše održiva potrošnja. 

Poverenik za životnu sredinu, okeane i ribarstvo, Virginijus Sinkevičius, izjavio je da ako od partnera očekujemo ambicioznije klimatske politike i politike zaštite životne sredine, onda bismo trebali da smanjimo zagađenje i prestanemo da podstičemo krčenje šuma.

– Propisi o krčenju i pošiljkama otpada koje predlažemo najambiciozniji su zakonodavni pokušaji rešavanja tih problema u celom svetu, naglasio je, i dodao kako na osnovu tih predloga EU preuzima odgovornost i podstiče cilj smanjenja globalnog efekta na zagađenje i gubitak bioraznovrsnosti.

Prema podacima koje su naveli, u razdoblju od 1990. do 2020. svet je izgubio 420 miliona hektara šuma, što je područje veće od Evropske unije. 

Novim predloženim pravilima, građanima EU bi se garantovalo da proizvodi na tržištu koje kupuju, koriste i troše ne doprinose krčenju i degradaciji šuma. Takođe, doprinela bi smanjenju štetnih gasova, gubitku bioraznovrsnosti, a pozitivno će uticati na lokalne zajednice uključujući najranjivije grupe, kao što su autohtoni narodi, koje se u velikoj meri oslanjaju na šumske ekosisteme.

Komisija je predstavila novu strategiju EU-a za zemljište kako bi se do 2050. sva evropska tla obnovila, postala otporna i na odgovarajući način zaštitila.

– Zdrava zemljišta nužna su za 95 odsto hrane koju konzumiramo, osnova su za više od 25 odsto bioraznovrsnosti u svetu i najveći su kopneni rezervoari ugljenika na planeti, istakli su u saopštenju. Upozoravaju da 70 odsto zemljišta u EU nije u dobrom stanju. 

Dakle, cilj je osigurati za zemljište jednaku zaštitu kakva postoji i za vodu, morsku životnu sredinu i vazduh u Uniji, a to će se postići predlogom novog propisa o zdravlju zemljišta koji će se izraditi do 2023. godine. 

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here