Naslovna Srem Fruška gora Fruška gora – oaza mira idealna za „punjenje baterija“

Fruška gora – oaza mira idealna za „punjenje baterija“

PODELI
Foto: ilustracija

Najstariji nacionalni park u Srbiji Fruška gora, pored jedinstvene prirode, posetioce privlači i svojim kulturno-istorijskim nasleđem, a posebno mesto zauzima i 16 pravoslavnih manastira i arheološka nalazišta. Na njenim padinama vinogradi se gaje već 18 vekova, a raste oko 700 lekovitih biljaka.

Šume i obronke nekadašnjeg ostrva u Panonskom moru, još su Rimljani zvali „plodna gora”. Mnoga izletišta i šumske staze, pravo su mesto za aktivan odmor ali i eko, rečni i seoski turizam. Posebnu čar su autentični salaši, sa hranom spremljenom na tradicionalan način, ubranom u baštama domaćina.

„Ono što posejemo da bude na trpezi i voće i povrće i ono sve što je domaće, to domaćica sprema, znate ono supa. Pa sve redom, to su nedeljni ručkovi i jela“, kaže Nikola Ivanić iz „Perkovog salaša“.

Čika Nikola i tetka Mica otvorili su svoj salaš za turiste samo vikendom, da bi njihov stil života mogli da osete i ljudi iz velikih gradova.

„ Nikada gužva se tu ne oseti i verovatno su ljudi to prepoznali, naročito sa decom kada dođu. Vidim da odlaze opušteni, pozitivni. Vi znate kako je u gradu danas“, navodi Nikola Ivanić.

Nešto malo dugačiji je salaš i njegovih devet domaćina posetiocima će pružiti posebno iskustvo.

„Imamo turistička jahanja, koji idu u krug, školu jahanja koja traje 45 minuta, terensko jahanje i terapijska jahanja koja radimo za džaba za dobro dece“, kaže instruktor jahanja Đorđe Dimitrijević.

Na Fruškoj gori se nalazi i 16 veštačkih jezera, a mnoga su sakrivena.

Jezero Međeš ili Šatrinovačko jezero, koje je pravi mali raj za ribolovce, zato što je veoma bogato ribom, ali i raj je za sve one koje vole kupanje na manje komercijanim plažama.

Zovu je i svetom gorom, jer ima 16 manastira, koji su podignuti kao zadužbine srpskih vladara. Pored njih, srpsku duhovnost u vreme turske okupacije centranle Srbije su posebno čuvali Sremski Karlovci nekadašnje sedište patrijaršije, sa najstarijom srpskom gimnazijom i posebnom arhitekturom.

Autohtona vina i domaćinske vikendice

Samo ovde ima preko dvadeset vinskih podruma, a ovaj je star preko 150 godina. Mesto je poznato po tome što ima i domaće vrste grožđa i vina.

„Vi kaberne, sovinjon, šardone možete da pijete po celom svetu, bilo koji hotel, restoran motel, trafika, kiosk. Ove autohtone sorte nema, zato što nisu puno raširene i to puno ljudi hoće da proba, kupi i brzo se proda“, objašnjava vinar Predrag Bajilo.

Pored luksuznih hotela, turiste ovde privlače i domaćinske vikendice, poput „Vikendaje“, koju su domaćini gradili za sebe, pažljivo birajući poziciju i pogled. Ovo mesto pored naših rado biraju i gosti iz Francuske i Bliskog istoka.

„Ovde može da prenoći devet osoba, dnevni kapacitet je 20 ljudi. Raspolažemo sa tri spavaće sobe, sa dnevnom sobom, dve kuhinje, kupatilo i ovo ogromno dvorište“, ističe Zorana Đuran iz smeštaja „Vikendaja“.

Iako su planirali, mnogi odavde nisu želeli da odu u grad. „Vikendaja“ je samo jedno od mesta čija će priroda i posebni domaćini svakog posetioca uveriti da je planina ipak prirodnije mesto za čoveka od urbane sredine.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here