Naslovna Srem Fruška gora FRUŠKA GORA: Ostrvo prirode, istorije i kulture koje vekovima bdi nad Sremskom...

FRUŠKA GORA: Ostrvo prirode, istorije i kulture koje vekovima bdi nad Sremskom Mitrovicom

PODELI
Foto: ilustracija

Tik iznad Sremske Mitrovice, nešto severnije na velikoj mapi Vojvodine, izdiže se Fruška gora – usamljena planina u ravnici. Tu je toliko dugo da je videla i preživela sve promene u ovom gradu bogate prošlosti – pamti i Panonsko more, i Sirmijum, i kada su na ove prostore došli Rimljani, svedoči i o njihovom padu, o svim ratovima od tada pa do danas, dok i sada, u miru, bdi nad ravnicom i čuva Sremsku Mitrovicu.

Fruška gora je nekada, u vreme Panonskog mora, bila ostrvo. Kada je more nestalo pre 600 hiljada godina, Fruška gora je postala današnja planina. Ona je ostrvska planina upravo zbog svoje istorije i nastanka, ali i zbog toga što nije povezana sa obodnim planinskim vencima. Ponosna stara lepotica u svoju ličnu kartu dodala je i činjenicu da je 0960. godine proglašena za prvi nacionalni park u Srbiji. Već ovi podaci dovoljni su i zaslužuju da se odmah uputimo ka ovoj planini, a tek smo počeli da nabrajamo njene lepote.

Kao i sve planine, i ova je najlepša zbog svojih prirodnih lepota, reljefa, biljnog i životinjskog sveta. Ukoliko volite prirodu i pešačenje po njoj možete, za početak, da osvojite neki od fruškogorskih vrhova. Najviši je Crveni čot, sa 539 metara nadmorske visine, a onda slede Pavlasov čot, Isin čot, Iriški venac na kome se nalazi TV toranj, Crvena krečana, Iriški venac sa spomenikom, Lednički crni čot, Kraljeva stolica i Pletena anta. Sve staze su obeležene, tako da nema opasnosti da ćete skrenuti sa neke. Na Fruškoj gori nikako ne smemo da zaboravimo ni lepotu 14 veštačkih jezera koja su napravljenja za svrhe navodnjavanja, odbrane od bujica, ali i turizma i ribolova.

Ovako bogata priroda, kao što je na Fruškoj gori, ne može da ne bude bogata specifičnim biljnim i životinjskim vrstama. Na prostoru uže zone Nacionalnog parka raste oko 1.000 vrsta biljaka, na šumskim, stepskim, livadskim i močvarnim površinama. Po njima šetaju, mile, provlače se i lete jeleni lopatari, mufloni, rovčice, divlje mačke, slepi miševi, orlovi krstaši, stepski sokolovi, kratkoprsti kopci i mnogi drugi stanovnici ove planine. Potoci i jezera puni su sitnog i krupnijeg vodenog sveta, pa je i ribolov ovde izuzetno razvijen. Doline Fruške gore prekrivene su voćnjacima i vinogradima, pa su i naselja na ovoj planini pravi raj za ljubitelje vina i dobre, ukusne hrane.

Bogata istorija Fruške gore i ovog dela Vojvodine ostavila je na planini i svoje tragove. Jedan od njih je Vrdnička kula koja se nalazi nedaleko od mesta Vrdnik. Kulu čini jedan visoki objekat od crvenkastog kamena, a oko njega nalaze se veći i manji objekti. Duboka šuma svuda oko kule čini ovo mesto magičnim i tajanstvenim. Za Vrdničku kulu se veruje da je sagrađena u doba Rimljana i da je služila za odbranu moćnog Sirmijuma, ali i celog Rimskog carstva od plemena koja su dolazila sa severa. Razorena od strane Huna, kula je ponovo obnovljena, ali i ponovo razorena, ovoga puta od strane Avara. Poslednji put su je srušili Turci početkom 16. veka i od tada, ovaj biser Fruške gore, stoji i čuva uspomenu na davna i slavna vremena ovog kraja.

Fruška gora nadaleko je poznata i po svojim manastirima. Ima ih 17, pripadaju Srpskoj pravoslavnoj crkvi, i rašireni su preko cele planine. Podignuti su kao zadužbine srpskih vladarskih porodica sa ciljem da sačuvaju srpski duh i kulturu nakon osvajanja Turaka. I uspeli su, nisu svi sačuvani, ali ovi koji jesu predstavljaju kulturno blago našeg naroda i, samim tim, i neizbežnu destinaciju pri obilasku Fruške gore.

A sve ovo što smo vam nabrojali, ali i ono što smo ostavili vama da otkrijete – vidikovce, česme, vizitorske centre itd. možete da vidite vrlo lako. Fruška gora je odlično povezana brojnim putnim pravcima, ima i nekoliko saobraćajnica koje poprečno presecaju planinu, a postoje i stalne autobuske linije do nekog od naseljenih mesta, zato nemate ni jedan razlog, a opet, imate sve razloge, da posetite ovu vojvođansku lepoticu i uživate u svemu što vam ona nudi.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here