Kako običaj nalaže, a fruškogorsko podneblje dozvoljava, naš čovek se, kada je reč o poljoprivredi, bavi svim i svačim. Plodna zemlja udiše život ratarskim kulturama, brda i padine voću, a prinosi u ovakvim uslovima dozvoljavaju i bavljenje stočarstvom.
Ovako se poljoprivredom bavi i Stevan Nedeljković iz Grgurevaca, koji proizvodnju pre svega zasniva na voćarstvu.
– Bavim se uglavnom voćarstvom, nešto malo stočarstvom i ratarstvom. U svojim zasadima imam trešnju, višnju, jabuku, breskvu i kajsiju. Kako vremenski uslovi nisu dozvoljavali, ove godine ne mogu da se pohvalim sa rodom, ali cena je bila bolja nego prošle godine. Trešnja je dobra bila što se tiče roda, breskva je podbacila, ali je imala bolju cenu u odnosu na prethodnu godinu, da ne kažem tri puta veću. Imam i mlad zasad kajsija. Od njih je bilo nešto, ali ne puno. Ipak, kako je godina bila loša za kajsiju, cena je bila dobra – priča Steva.
Kada je reč o ratarstvu, na svojim poljima gaji pšenicu i kukuruz, a, situacija je ove godine, kaže, bila gotovo ista kao i kod ostalih ratara.
– Pšenice je i bilo ove godine, ali je kukuruz podbacio. Bilo je bolesti, dosta kvarnog kukuruza, tako da smo sav rod ostavili kod kuće za svinje – kaže Steva.
A što se svinja tiče, cene tokom pandemije i nisu baš odgovarale našim stočarima, ali, naš sagovornik kaže da je, kada je prodaja u pitanju, potrebno je pronaći sigurnog otkupljivača.
– Trenutno, cena svinja se kreće od oko 180 do 200 dinara na manje. Ja ih predajem na Mitros i od kako su oni počeli da rade sa njima sarađujemo, i mogu reći da su vrlo korektni. Sigurnije su mi velike klanice nego nakupci. Mitros je najsigurnija firma, korektni su sa cenama, a ko ima kvalitet uvek je dobro plaćen – kaže Steva Nedeljković.
I, kako se bliži Nova godina, tako se i poslovi bliže kraju. A, privedeni su kraju i poslovi oko zasada cveća, kojim je porodica Nedeljković od skoro počela da se bavi.
– Sezona je gotova za ovu godinu. Pokoljemo svinje, i ostaje nam da obavimo rezidbu oko Nove godine. Pšenicu smo uredno posejali, i sad ostaje samo još da je sneg sačuva – zaključuje naš sagovornik.
Foto: Sremske vesti
Bilo je i rakije
Kako još jedan običaj nalaže, voće kod naših domaćina se, osim za prodaju, gaji i za pečenje dobre domaće rakije.
– Ove godine smo pekli šljivu, a posle još dunju i jabuku. Trenutno u podrumu imam sigurno oko 500 litara rakije od raznog voća. Kada se peče rakija, to je pravi praznik. Skupi se cela ekipa, ne samo iz sela, nego i iz grada, pa dok jednu rakiju pečemo, drugu degustiramo – priča Steva kroz smeh.
N. Milošević – sremskenovine.co.rs
