Velika studija Medicinskog centra Univerziteta u Majncu pokazuje: čak i ljudi koji nisu znali da su zaraženi koronom mogu da pate od postkovidnog sindroma. Pritom su žene češće pogođene.
Postkovid sindrom, koji se u svetu često naziva Long COVID-19 bolest je koju je teško shvatiti.
– Ovo virusno oboljenje je kameleon. Može da razvije mnogo sasvim različitih oblika. Za lekare opšte prakse gotovo je nemoguće da jasno utvrde da li su simptomi povezani s prethodno preležanim kovidom ili ne, rekao je Ulrih Fersterman, dekan univerzitetske medicine Univerziteta „Johanes Gutenberg” u Majncu, a prenosi Dojče Vele.
Norbert Fajfer, medicinski direktor Univerzitetske klinike u Majncu, naglašava da je, s obzirom na dugačku listu od više od 60 različitih simptoma povezanih s postkovidnim sindromom, veoma teško postaviti jasnu dijagnozu. Oboleli se najčešće žale na iscrpljenost, umor, nesanicu, glavobolju i vrtoglavicu. Dugoročni efekti infekcije mogu dovesti i do višestrukih bolesti organa, kardiovaskularnih bolesti, krvnih ugrušaka, pa čak i srčanih i moždanih udara, kao i raznih nervnih bolesti.
Velika i sveobuhvatna studija
Kako bi se bolest bolje razumela, Univerzitetski medicinski centar u Majncu radi na dugoročnoj studiji pacijenata, takozvanoj „Gutenbergovoj zdravstvenoj studiji”. U njoj već godinama učestvuje oko 15.000 ljudi. Veliki deo njih sada takođe učestvuje u „Kovid studiji” koja traje već godinu i po dana, odnosno o postkovidnom sindromu koja je iz toga proistekla.
Od tada je na Univerzitetskoj klinici više puta pregledano 10.250 ljudi iz Majnca i susednog okruga Majnc-Bingen, a 80 odsto učesnika između 45 i 88 godina došlo je iz prethodne „Gutenbergove zdravstvene studije”. Stoga su o njima bili dostupni sveobuhvatni zdravstveni podaci – iz perioda pre pandemije. Mlađi učesnici, između 25 i 44 godine starosti, pridružili su im se tek kasnije.
Specifičnost ove studije je sledeća: svi ispitanici detaljno se pregledaju na različitim odeljenjima klinike. Mnogi takođe putem aplikacije svake nedelje izveštavaju istraživače o svom zdravstvenom stanju.
– To je pravo blago podatka, kaže Klemens Hoh, ministar nauke i zdravlja pokrajine Porajnje-Palatinat.
Mnogi ljudi čak i ne znaju da imaju kovid
Dugoročna studija još uvek je u toku, ali već se otkriva deo tog „blaga”. Na primer, pokazalo se da trećina ljudi koji su zaraženi korona-virusom, što je dokazano serološkim testom krvi, nije ni znala da je inficirana. Faktori rizika za kovid bili su posebno loši uslovi stanovanja. I jasno je da su oni koji su se oporavili od kovida – još daleko od zdravlja.
Filip Vild, šef ekipe koja radi studiju, izvestio je da je 4,9 odsto stanovništva već bilo zaraženo. On međutim naglašava da zbog varijante omikron očekuje značajan porast tog broja.
Nesvesno zaraženi i neinficirani žale se na smanjenje sposobnosti
Samo 61,9 odsto zaraženih znalo je za svoju infekciju, a 35,1 procenat imalo je asimptomatsko ili tako blago oboljenje, da nisu pretpostavili da su zaraženi virusom korona. Utoliko je iznenađujuće što su neki ljudi imali postkovidni sindrom – uprkos početnom asimptomatskom toku kovida.
Tako je 48,2 odsto nesvesno zaraženih imalo blage simptome postkovidnog sindroma, barem privremeno, 8,6 procenata umerene, a 1,5 odsto teške simptome. Poređenja radi, od onih koji su znali da imaju kovid, 51,9 odsto imalo je blage, dugotrajne simptome kovida, 28,6 odsto umerene, a 12,6 procenata teške simptome.
Dugoročno, međutim, slika se menja: udeo onih koji su bili nesvesno zaraženi i čije je zdravlje nakon kovida bilo lošije nego pre pandemije iznosi 22,4 odsto, tek nešto više nego među onima koji nisu bili uopšte zaraženi (22 odsto).
Dakle, može biti da su pandemija i okolnosti izolacije povezane s njom generalno dovele do pogoršanja zdravlja ljudi. To baš i ne olakšava lekarima da jasno identifikuju postkovidni sindrom. Efekat je bio najizraženiji kod onih koji su u početku imali simptome kovida (29,8 odsto).
Većina pacijenata se izlečila kod kuće
Većina zaraženih, odnosno 90,7 odsto, preležalo je infekciju kod kuće bez odlaska kod lekara, a 5,8 odsto moralo je u bolnicu. Samo 3,5 procenata bilo je na ambulantnom lečenju. Trideset odsto svih zaraženih učesnika studije izjavilo je da nakon infekcije fizički više ne mogu da postignu ono što su mogli pre pandemije. Pritom je samo sporednu ulogu imalo to da li je infekcija bila simptomatska ili asimptomatska. Oko 15 odsto oseća ograničenja u svakodnevnom životu, a više od šest procenata na radnom mestu.
Kada se radi o tome koliko je težak oblik postkovidnog sindroma, starost obolelih je igrala malu ulogu – kod starijih je to bilo samo malo izraženije. Međutim, rodna razlika je bila jasnija: među ženama je 45,8 odsto zaraženih imalo dugotrajne simptome kovida, a među muškarcima samo 34,6 odsto.
Važno za one koji su pogođeni je sledeće: vremenom se simptomi povlače, ali postoji i grupa koja pati od trajnih simptoma, rekao je Vild.
Studija se nastavlja
Sada istraživači žele da dobiju još preciznije rezultate – daljom, dubinskom studijom na 600 ispitanika. Cilj je da se identifikuju molekularni markeri, odnosno jasne indikacije koje pokazuju da je određeni simptom posledica kovida, odnosno da nema potpuno drugačiji medicinski uzrok. U tu svrhu se trenutno uspostavlja biološka baza podataka.
Lekari takođe žele da saznaju zašto postoje specifične razlike u vezi s kovidom između muškaraca i žena i da li je s tim saznanjem moguće konkretnije lečiti pacijente.
Pre svega ih zanimaju odgovori na sledeća pitanja: da li i kako vakcinisanje utiče na proces izlečenja, kao i gde je najbolje lečiti određene pacijente s postkovidnim sindromom – kod lekara opšte prakse, specijaliste ili u specijalnim ambulantama?
