Brana Ilić, internacionalac bogatog iskustva, zadovoljan u sremskoj ravnici
Posle sedam i po godina na inostranoj sceni Brana Ilić sreću je pronašao u Inđiji. Čelni ljudi povratnika u elitno društvo lako su pronašli zajednički jezik sa ofanzivcem bogatog iskustva, a jedan od razloga zbog čega je baš zeleno-belima rekao „da“ je činjenica da rivalima za-daje muke na korak od kućnog praga – Golubinaca.
Za početak, tonalitetom koji odiše mirnoćom, zborio je o tome otkud se baš sad vratio da iznova tetovira ko-rake na elitnoj sceni Srbije.
– Posle sedam i po godina bilo mi je baš dosta inostranstva, nesuglasica sa novim trenerom kada sam obnovio ugovor. Ponuda iz Inđije mi je stigla, što bi rekli, kao kec na jedanaest. Blizu sam kuće, čelni ljudi kluba su bili korektni prilikom razgovora i nije bilo razloga da ne postignemo dogovor.
Start za zaborav, niz poraza, samim tim i teška rezultatska kriza obeležili su jesen u taboru Inđije.
– Znate kako, nekako je uobičajeno da se klub koji uđe u viši rang prve sezone bori za očuvanje statusa. Istu takvu situaciju sam imao u Mađarskoj. Treba vremena da se klub kao klub privikne na novu sredinu, isto kao i mi igrači. Osim toga, kobne su bile i neke greške koje u nižem rangu nisu bile kažnjavane, ali u elitnom društvu je sve drugačije.
Ilić je golom i asistencijom protiv Napretka, a potom i golom u derbiju začelja protiv Rada bio jedan od zaslužnijih za izlazak iz rezultatske krize.
– Zadovoljan sam finišom sezone, ali pre toga nije bilo sve sjajno. Napadač sam, a s obzirom na iskustvo koje posedujem, ljudi u klubu od mene su očekivali mnogo više. Svestan sam toga.
Ubojiti napadač koji je kroz celu karijeru za gospodare šesnaesterca bio nerešiva enigma ističe da ne planira da u bližoj budućnosti okači kopačke o klin.
– Osećam se dobro i planiram da igram još nekoliko godina. Prvenstveni cilj mi je da završim započeto sa Inđijom, da izborimo opstanak u ligi. Imam ugovor do leta, ali možda ostanem i duže. Pronašao sam se u ovom klubu. Videćemo šta donosi budućnost – jasan je Ilić.
