U intervjuu sa predsednikom opštine Irig, Tihomirom Stojakovićem, sumirali smo dosadašnje rezultate ove male opštine u Sremu, saznali planove, ali i razgovarali o trenutnim poteškoćama opštine i načinima na koji opština planira da ih prevaziđe. Trend razvoja se nastavlja bez obzira na sve spoljne uticaje, rekao je predsednik opštine i istakao da sa nestrpljenjem očekuje „investicioni bum“.
„Prethodni period je bio težak na globalnom nivou ne samo kod nas, uprkos tome ipak imamo razloga da budemo zadovoljni, jer smo uradili dosta stvari u našoj opštini. Neke stvari koje su bile planirane, a od značaja su za građane nismo uspeli da realizujemo, što nam je cilj za naredni period. Nastavićemo da se borimo“, istakao je na samom početku razgovora predsednik Tihomir Stojaković.
- Koji su to uspešno realizovani projekti u prethodnom periodu kojim opština može da se pohvali?
„Mnogo je toga što smo uradili. Uspeli smo da izgradimo 13 stambenih jedinica za potrebe socijalnog stanovanja za izbegla i raseljena lica, što smatramo veoma značajnim. Ono što takođe smatramo značajnim jeste izgradnja kanalizacije u industrijskoj zoni u Irigu. U saradnji sa Srbijagasom koji finansira projekat u kompletnoj opštini radimo gasifikaciju.
Ono što je bitno za poljoprivrednike, ali i sve ostale građane naše opštine jeste uređenje atarskih puteva koje smo uradili u Irigu u dužini od tri kilometra.
Zatim smo uradili rehabilitaciju Grebenskog puta na Fruškoj gori, na potezu od Iriškog venca do raskrsnice Rakovac – Vrdnik. Radove je finansirala Uprava za kapitalna ulaganja AP Vojvodine.
Tri ulice u selu Jazak koje su bile u katastrofalnom stanju uspeli smo da uradimo takođe uz pomoć Uprave za kapitalna ulaganja AP Vojvodine.
Nakon uspešne sanacije dečije ustanove u Vrdniku koju smo uradili pre par godina, energetska sanacija urađena je na objekatu dečije ustanove u Irigu. U vrdničkoj dečijoj ustanovi uspeli smo da promenimo rasvetu i poradimo na energetskoj efikasnosti, a sredstva smo obezbedili od Pokrajinskog sekretarijata za energetiku. Takođe, uspeli smo da rekonstruišemo park u Irigu sa dečijim igralištem, čije je radove finansiralo Ministarstvo turizma, a opština je sufinansirala.
Završili smo važan projekat „Mere populacione politike„, koji nam je finansiralo Ministarstvo bez portfelja za demografiju i populacionu politiku. Vrednost radova je bila 7,9 miliona. Ono vidljivo što ostaje građanima je dečije igralište u Vrdniku, ali i nabavka igračaka za decu u vrednosti od milion dinara. Preostala sredstva utrošena su u kućne asistente, produženi boravak i edukacije.
Uspeško je rekonstruisan krov na zgradi Skupštine opštine koji je bio u izuzetno lošem stanju. Od kada je zgrada napravljena, od pre skoro sto godina, krov nije saniran, do sada. Sa ponosom mogu da istaknem da smo ovaj projekat finansirali sami. Do sada je opštini bilo teško da finansira takve projekte vredne oko pet miliona, ali ove teške godine smo i to uspeli. Izgradili smo u ovoj godini i Stazu zdravlja u Vrdniku, a projekat je finansirala Uprava za kapitalna ulaganja.„
- Koliko opština čini kako bi popravila kvalitet života ljudi u najmanjim sredinama?
„Kada su u pitanju Mesne zajednice opštine Irig, sanirali smo zgradu Lokalne samouprave u Šatrincima. U pitanju je objekat u kom se nalazi škola, zabavište, mesna kancelarija i Lovački dom. U Mesnoj zajednici Krušedolški prnjavor uradili smo rekonstrukciju zgrade koja je godinama bila u jako lošem stanju. Za ova dva konkursa imali smo podršku Ministarstva energetike koje je finansiralo između 50 i 60% ukupne vrednosti radova. Kako bismo povećali bezbednost građana, postavili smo usporivače saobraćaja u Irigu i Vrdniku u zonama škola, kao i brzinski displej u Irigu, kako bismo povećali bezbednost građana. Ovaj projekat je finansirao Pokrajinski sekretarijat za energetiku, a opština je imala učešće u iznosu od 20%. Postavili smo video nadzor u školi u Rivici i Jasku, ali i na raskrsnici u centru Iriga, a sredstva smo obezbedili iz Sekretarijata za privredu i turizam, a opština je i u ovom projektu imala učešće oko 20%.
Obzirom da je prošla godina u celom svetu bila loša mi mozemo sa razlogom da kažemo da za nas i nije bila tako loša.„
- Koliko je opšina uradila kako bi se izbegli loši scenariji koje je mogla da donese pandemija?
„U prvom talasu opština Irig imala je čak tri smrtna slučaja, od ukupno dvadesetjednog smrtnog slučaja na nivou cele Vojvodine, što je na žalost bilo veliko upozorenje na samom početku. Uz podršku Pokrajine i opštine Ruma koja nam je pomogla paketima humaniterne pomoći uspeli smo da se izborimo sa situacijom. Donosili smo mere u skladu sa preporukama štaba, vršili smo dezifenkciju ustanova koju i danas radimo. Uradili smo maksimalno koliko smo u tom trenutku mogli što ćemo raditi i u budućnosti. Borba je i dalje u toku, te se nadam da će građani i dalje da poštuju preporuke, kako bismo se izborili sa virusom.„
- Da li opština i na koji način radi na rešavanju dugogodišnjeg problema sa vodosnabdevanjem?
Na žalost na neki način su nam ruke vezane jer vodovodom sada ne upravljamo mi već opština Ruma, ali se borimo da našim građanima obezbedimo vodu. Opština Irig na žalost nema svoj Vodovod, ali ćemo se truditi da to u narednom periodu ispravimo. Ono što smo mi mogli sada da uradimo jeste da izgradimo novi bunar što smo i uradili. Uspeli smo da izbušimo novi bunar i dobijemo nekih sedam litara vode u sekudni za naseljeno mesto Irig, a time smo automatski obezbedili više vode za Vrdnik i Rivicu kroz postojeći Vodovod koji ide od Rume. U toku je izgradnja još jednog bunara. Vrdnik i dalje ima velik problem sa vodom, a na to ćemo posebnu pažnju da posvetimo u budućnosti. Prema našim saznanjima postoji mnogo divljih priključaka, a sa tim ćemo se takođe pozabaviti i nadam se da ćemo u narednom periodu rešiti i taj problem. Vrdnik je projektovan za tri do četiri hiljade stanovnika, a u njemu na sreću ima oko dvadeset hiljada stanovnika i to naravno ne može ni jedan cevovod da izdrži. Radimo na tome, trenutno je u toku izrada projektne dokumentacije za bunar u Vrdniku. U toku je i izrada elaborata postojećeg stanja kanalizacione i vodovodne mreže u Irigu, Vrdniku i Rivici, koji se sada snabdevaju vodom iz rumskog vodovoda, a nakon izrade elaborata mi možemo da projektujemo nov Vodovod u Vrdniku, Irigu i Rivici, kao i kanalizaciju koja nije završena. Kada je kanalizacija u pitanju u Vrdniku je završeno oko 80% posla, dok je u Irigu završeno oko 70%. Dakle, nakon elaborata ulazimo u projektovanje i sa projektima konkurišemo u Kancelariji za javna ulaganja. Ako sve bude po planu, za nekih dve godine trebali bismo da imamo novi Vodovod i kompletnu kanalizacionu mrežu. U toku je i projektovanje za prečistač otpadnih voda u Vrdniku.
- Koji su prioriteti i planovi Opštine za naredni period?
Među važnijim projektima je svakako sanacija Grebenskog puta od raskrsnice Vrdnik – Rakovac do raskrsnice Beočin – Bešenovo u dužini od nekih 5 kilometara, kao i sanacija puta između Jaska i Male Remete. Projektna dokumentacija za pomenute projekte je završena, te ćemo sa njima konkurisati na konkurse Uprave za kapitalna ulaganja. U martu mesecu prošle godine smo trebali da krenemo sa izgradnjom Doma učenika, koji je trebalo da finansira Kancelarija za javna ulaganja. Sve je bilo spremno, ali je sve stopirano, svi znamo zbog čega, tako da nam je to prebačeno za ovu godinu. Svakako, kao što sam ranije i napomenuo, jedna od možda najbitnijih stvari koji treba da uradimo u narednom periodu jeste bunar u Vrdniku. Planiramo da izađemo na konkursu Ministarstva pravde, za sanaciju zabavišta u Neradinu. Ono što nam je takođe cilj jeste sanacija državnog puta IIB reda od Iriga do Maradika u dužini od 12,4km. Uspeli smo da se izborimo i uđemo u plan finansija u Putevima Srbije, te se nadamo da će biti sredstava kako bismo završili sve što je u planu.
Ono što smo mi iz našeg budžeta opredelili za ovu godinu jeste sanacija sportskih terena u Irigu i Vrdniku, a u narednim godinama ćemo isto uraditi kada su u pitanju i ostale MZ opštine Irig. U Vrdniku nam je u planu rekonstrukcija zgrade FK „Rudar“ koja je zapuštena.
- Kad smo kod sporta, koliko je ulaganje u sport i druge aktivnosti bitno postajemo sve svesniji, pogotovo ako nam je u cilju zadržavanje mladih u ruralnim sredinama. Prethodnih godina je bilo problema kada je u pitanju opstanak sportskih klubova, kako se navodilo zbog nedovoljne podrške opštine. Da li je opštini u planu da u narednom periodu deluje drugačije?
„Sport i sportski tereni su meni lično uvek bili bitni, zato bih želeo da u narednom periodu u svim mesnim zajednicama renoviramo fudbalska igrališta. Opština Irig izdvaja 10 miliona dinara na godišnjem nivou za sport. Ne znam kako je bilo pre, ali naši klubovi dobijaju više sredstava nego u drugim opštinama.„
- Kakva je situacija sa drugim sportovima i aktivnostima? Konkretno, zbog nedostatka sredstava gase se klubovi. Kao primer navešćemo KK „Rudar“ koji je pred gašenjem, ne poseduje prostor za održavanje utakmica i sl.
„Kada je u pitanju košarka i mali fudbal, oni igraju LLS i istina je da kada uđu u viši rang nemaju uslove da je igraju i moraju da idu da igraju u druga mesta. Obavili smo razgovore sa predstavnicima Kancelarije za javna ulaganja, te ćemo u ovoj godini u Irigu da isprojektujemo Sportsku halu, koja će ispunjavati sve uslove propisane zakonom kako bi u njima mogle da se odigravaju sportske utakmice, odbojkaške, košarkaške, mali fudbal… Verujem da ćemo ove godine imati završenu projektnu dokumetaciju, a to je 40% završenog posla. Takođe imamo zamisao da pokrenemo Školu fudbala, te se nadam da ćemo naći neki model da to i realizujemo i deci omogućimo. U planu nam je da obezbedimo prevoz dece iz svih sela opštine ka Irigu i Vrdniku.
Kada su u pitanju Kulturno umetnička društva oni se finansiraju preko konkursa u opštini, a svi koji ispunjavaju zakonom propisane uslove dobijaju sredstva. Ovim putem molim predstavnike Kulturno umetničkih društava da konkurišu za sredstva. Kada pričamo o mladima, u Šatrincima i Krušedolskom Prnjavoru smo renovirali Dom kulture gde oni mogu da se okupljaju i kvalitetno provode vreme, naravno kada se stabilizuje situacija koju je prouzrokovala pandemija.„
- Kada je u pitanju dugoočekivani Fruškogorski koridor, koliko smo blizu ili daleko do konačne realizacije?
„Oduvek sam verovao da će se ovaj veliki i važan projekat realizovati, a konačnu potvrdu za to smo i dobili nakon potpisanog ugovora i sad sa sigurnošću možemo da potvrdimo da će izgradnja početi. Opština Irig je ušla u saradnju sa Zavodom za urbanizam Vojvodine i ušli smo u promenu prostornog plana opštine Irig, kako bismo se uskladili sa prostornim planom područja posebne namene NP „Fruška gora“. Napravićemo još jednu zonu koja će biti na trasi pomenute brze ceste.„
- Kakvi su planovi opštine kada je u pitanju razvoj poljoprivredne grane?
„Naša opština je okrenuta razvoju turizma i poljoprivrede. Kada je u pitanju poljoprivreda u pregovorima smo da u našu opštinu dođe fabrika za proizvodnju i preradu voća i povrća. Još uvek ne možemo da sa sigurnošću tvrdimo, jer pregovore nismo priveli kraju, ali se nadam da će da bude, jer smo takav kraj gde bi mogla da se otkupljuje sirovina koja bi se koristila za proizvodnju.“
Kada je u pitanju turizam, pored Banje Vrdnik gde je turizam u povoju, koje su još aktivnosti opštine u planu na putu razvoja ove grane?
„Kada je u pitanju turizam, prilagođavamo prostorne planove. Neke turističke zone ćemo da opredelimo u njima, vezano za Fruškogorski koridor. U narednom periodu ćemo kroz izgradnju pristupnih saobraćanica, podstaći ljude da se bave turizmom, posebno seoskim turizmom. Ako krenemo od Velike do Male Remete ne zna se koje je selo lepše. Tu se ljudi već bave seoskim turizmom, ali na mnogo manjem nivou nego što očekujemo da bude. Planiramo da opredelimo sredstva za pokretanje seoskog turizma, ali zbog situacije u kojoj se nalazimo moramo biti realni, te moram istaci da je to neki plan koji ćemo se potruditi da realizujemo 2022. godine.“
„Ono što sa nestrpljenjem očekujem je „investicioni bum“ koji će da se desi u opštini Irig, pre svega zahvaljujući „Fruškogorskom koridoru“ koji će da prolazi kroz Irig. Ono što je bitno i za Irig i za Vrdnik jeste što ćemo na izlasku iz tunela u okviru „Fruškogorskog koridora“ imati kružnu raskrsnicu koja će sa Vrdnikom biti povezana putem u dužini od samo 3.5 km. Irig bi trebao da ima dva izlaza, jedan u gornjem delu mesta, a drugi na ukrštanju puta iz pravca Vrdnika i Rume.„
- Da li je izvesno i kada je planiran početak radova ili to još uvek nije tačno utvrđeno?
„Tačan početak radova još uvek sa sigurnošću ne možemo da potvrdimo, ali rok za završetak radova je 4 godine. Dakle, dočekali smo dugoočekivani veliki projekat.
„Opština u odnosu na prethodne godine, koliko god to čudno zvučalo, s obzirom da ceo svet ide u nazad, ipak napreduje i funkcioniše dobro, što je rezultat rada svih predhodnih godina. Potrudićmo se da u narednim godinama ispratimo taj trend i građanima obezbedimo bolji život“, rekao je za sam kraj razgovora predsednik opštine Irig, Tihomir Stojaković.
