U okviru manifestacije Rumsko kulturno leto, sinoć je u Zavičajnom muzeju Ruma održano predavanje pod nazivom „Istorija rumskih bioskopa“, koje je pripremio Dragan Cakić iz Vorki tima Ruma. Ovo nesvakidašnje veče okupilo je brojne ljubitelje filma, istorije i urbane nostalgije, koji su kroz vizuelno bogat materijal imali priliku da se vrate u zlatno doba rumske bioskopske kulture.
Kako je Cakić istakao, od samog osnivanja Vorki tima pre dvadeset godina, postojala je želja da se istraže i sačuvaju sve priče povezane sa filmom u Rumi. Tako su istraživanjem došli do podatka da je 2012. obeleženo 100 godina od otvaranja prvog bioskopa u ovom gradu.
Prvi stacionarni bioskop u Rumi otvoren je 1912. godine, preko puta današnje Grčke crkve, u kući porodice Pajšl, pod nazivom „Olimpija“. Pre toga, građani Rume mogli su da gledaju filmove samo u putujućim bioskopima. Ovo predavanje, prvo u trodelnom ciklusu, obuhvata period od 1912. do 1940. godine i donosi pregled razvoja bioskopske kulture u tom razdoblju.
Ruma – grad sa šest bioskopa i 13.000 stanovnika
Prema popisu iz 1934. godine, Ruma je imala nešto više od 13.000 stanovnika i čak šest bioskopa. Iako nije potvrđeno da su svi radili istovremeno, njihovo postojanje svedoči o velikom interesovanju Rumljana za film. „Istražujemo i dalje i videćemo da li su svi zaista radili u isto vreme – to ćemo predstaviti u narednim predavanjima“, najavio je Cakić.
U tom istraživačkom radu značajnu ulogu imaju i zabeleške i radovi autora poput Boška Paukovića, Bogdana Rajakovca i Đorđa Boškovića, čije je zapise Cakić iskoristio i uklopio u sopstveni arhivski rad. Njihovi doprinosi predstavljaju važan temelj u dokumentovanju kulturne istorije Rume.
Prvi zvučni film u Rumi prikazan je već 1930. godine, samo tri godine nakon što je zvučni film stigao u Ameriku. To ukazuje na brz napredak i želju Rumljana da prate svetske trendove u bioskopskoj umetnosti. Bioskopi tog doba bili su u privatnom vlasništvu, ali su vlasnici vodili računa o repertoaru, često prikazujući ne samo komercijalne filmove već i one sa kulturnom i umetničkom vrednošću.
Filmska kultura kao društveni događaj
Cakić je posebno naglasio da je bioskop nekada bio više od mesta za gledanje filmova – on je bio i društveni događaj, mesto okupljanja, razmene utisaka i doživljaja. „Nostalgija za tim vremenima je razumljiva. Mi u Vorki timu pokušavamo da vratimo publiku u bioskop, jer je doživljaj u bioskopu nezamenljiv. Film se drugačije gleda i doživljava kada se deli sa drugima u mraku sale“, rekao je on.
Posetioci su tokom predavanja mogli da vide i originalne plakate iz tog doba, među kojima se posebno izdvaja plakat za čuveni film Ben Hur, koji je u Rumi prikazan već 1933. godine – što je još jedan dokaz koliko je ovaj grad bio u koraku sa svetskim filmskim trendovima.
Cakić je istakao da će naredna predavanja obuhvatiti periode posle Drugog svetskog rata i nastaviti da otkrivaju nove informacije koje prikupljaju u hodu. Ovo je, kako je rekao, 113. godina od prvog bioskopa u Rumi, i pravi trenutak da se podsetimo rečenice autora Boška Paukovića: „Nijedan dan bez bioskopa“.
