Naslovna Svet Kada deca rođena ove godine odrastu, ove stvari verovatno više neće postojati

Kada deca rođena ove godine odrastu, ove stvari verovatno više neće postojati

PODELI

Tehnologija se danas razvija brže nego ikad tako da će deca rođena danas o nekim stvarima moći samo da pročitaju u knjigama, ili, verovatnije, na kompjuterskom ekranu. Prenosimo procenu Svetskog ekonomskog foruma kojih deset stvari deca rođena 2020. verovatno nikada neće doživeti.

1. DUGA, DOSADNA PUTOVANJA

Mobilni uređaji i sistemi za zabavu danas uspešno okupiraju pažnju putnicima tokom dugotrajnih putovanja. Međutim, izuzev „konkorda“, koji je povučen iz saobraćaja 2003, čovečanstvo nije ni približno uradilo onoliko koliko bi trebalo da bi se ubrzao transport avio-putnika po svetu. Ako se izuzmu vozovi velikih brzina, tzv. „vozovi-meci“, koje se koriste na ograničenom području, brzina kopnenih transportnih sredstava, takođe je prilično ograničena.

Međutim, najnoviji razvoj u oblasti transporta verovatno će povećati brzinu putovanja, što znači da današnja deca možda nikada neće znati šta znači beskrajno putovanje avionom i kopnenim putem.

Vraćaju se nadzvučni avioni, koji bi mogli da transportuju putnike „preko bare“ za manje od 3,5 sata. Zbog fizičkih ograničenja i visokih troškova, oni, međutim, neće naći široku primenu.

Hyperloop tehnologija bi, međutim, mogla da postane pristupačan način da se bitno skrati vreme putovanja. Superbrzi sistemi već sada dostižu brzinu od 387 km/h. Ukoliko predložene linije budu realizovane, one bi mogle značajno da skrate vreme putovanja između velikih gradova. Putovanje od Njujorka do Vašingtona trajalo bi samo 30 minuta, dok je trenutno za to potrebno pet sati.

2. VOZAČKA DOZVOLA

Prema podacima američkog Centra za kontrolu bolesti (CDC), 2015. je u saobraćajnim nesrećama svakodnevno umiralo u proseku šestoro tinejdžera od 16 do 19 godina. Budući da je većina izazvana ljudskom greškom, odstranjivanje čoveka iz jednačine značilo bi spasavanje života ljudi svih starosnih grupa. Upravo iz tog razloga, razvoj autonomnih vozila za mnoge predstavlja prioritet.

Ilon Mask, glavni izvršni direktor kompanije „Tesla“, uveren je da će njegova kompanija za električna i (za sada) poluautonomna vozila, u naredne dve godine proizvoditi potpuno autonomne automobile, a neki od njih se već testiraju.

3. MONOPOL BIOLOŠKE NAD VEŠTAČKOM INTELIGENCIJOM

Danas postoje sistemi veštačke inteligencije koji mogu da konkurišu, pa čak i da nadmaše ljude specijalizovane za određene oblasti, na primer šah, ili sortiranje materijala za reciklažu. Stručnjaci predviđaju da će za samo nekoliko decenija sistemi „svesne“ veštačke inteligencije moći ga konkurišu ljudskoj inteligenciji.

Deca rođena ove godine možda nikada neće znati kako je to biti deo radne snage ili studirati u doba kada su ljudi najpametniji entitet na planeti.

4. JEZIČKE BARIJERE

Komunikacija je još jedna obećavajuća oblast za primenu veštačke inteligencije, a u nekom trenutku, tehnologija bi mogla da okonča jezičke barijere u svetu.

Alatke za komunikaciju kao što je Skajp već sada imaju opciju za trenutno prevođenje, koja omogućava slobodnu konverzaciju u realnom vremenu, a Google je ugradio softver za prevođenje u svoje nove slušalice. Druge kompanije, kao što je „Waverly Labs“ rade na usavršavanju tehnologije koja će omogućiti trenutno prevođenje na strani jezik.

Prema tome, deca rođena 2020. odrastaće u svetu u kome svako može da razgovara sa svakim, a ideja o „stranom“ jeziku će delovati… pa, potpuno strano.

5. ČOVEČANSTVO KAO VRSTA PRISUTNA NA SAMO JEDNOJ PLANETI

Tehnologije koje unapređuju ljudsku komunikaciju radikalno će uticati na naš svet, ali na kraju ćemo verovatno morati da nađemo način da komuniciramo i sa vanzemaljcima. Iako prvi „svetovi“ do kojih dođemo verovatno neće sadržati tragove inteligentnog života, prvi koraci na putu u takvu budućnost verovatno će biti napravljeni u narednih nekoliko decenija.

Kada se ne bavi autonomnim automobilima, Mask u okviru svoje kompanije za istraživanje svemira, „SpaceX“, radi na razvoju tehnologije koja će poslati ljude na Mars. On veruje da će posadu dovesti na Crvenu planetu do 2024, pa današnja deca možda neće pamtiti vreme kada je čovek ostavio kosmički otisak na samo jednoj planeti.

6. MESTA NA KOJIMA NEMA BUKE

Prenaseljenost je jedan od činilaca na koje stručnjaci ukazuju kada raspravljaju o neophodnosti da čovečanstvo nastani i druge planete. Gradska gužva je problem na Zemlji već decenijama, a posledica je neprestano krčenje šuma i uklanjanje obradivog zemljišta.

Mnogo manje se priča o problemu buke, za koji stručnjaci strepe da će ubrzo postati uzrok sledeće velike zdravstvene krize. Prema procenama UN, do 2100. će čak 84 odsto od 10,8 milijardi stanovnika živeti u gradovima, okruženo zvučnim smogom.

Opadanje broja stanovnika oblasti bez buke znači da bebe rođene danas možda nikada neće znati kako izgleda uživanje u zvuku tišine.

7. GLAD U SVETU

Urbanizacija će ograničiti prostor za tradicionalnu poljoprivredu, ali zahvaljujući inovacijama u toj oblasti, nestašica hrane uskoro bi mogla da postane prošlost.

Urbana poljoprivreda se brzo razvija u veliku industriju, koja obezbeđuje sveže namirnice, pa čak i ribu, na mnogim tržištima koja su smatrana tzv. „prehrambenim pustinjama“, na kojima sveže, neprerađene namirnice do sada nisu bile dostupne.

Vertikalna poljoprivreda će uspešnije nego ikada do sada omogućiti da se stane na put gladi u urbanim područjima. S druge strane, kompanije već razvijaju inovativne metode za smanjenje količine organskog otpada, na primer, tako što će se koristiti za proizvodnju slatkiša, ili za uzgajanje pečurki (talog od kafe).

Sve ovo znači da bi deca rođena 2020. mogla da odrastu u svetu u kome su svakoj osobi na svetu dostupne namirnice neophodne da bi živela zdravo i srećno.

8. PAPIRNI NOVAC

Kada deca rođena ove godine dovoljno odrastu da počnu da zarađuju, biće im dostupne različite mogućnosti plaćanja, a gotovinska će verovatno biti stvar prošlosti.

U trci za svrgavanje papirnog novca s trona, kriptovalute ubedljivo vode. Blokčejn tehnologija obezbeđuje neophodnu bezbednost finansijskih transakcija i mada je tržište kriptovaluta još uvek nestabilno, stručnjaci i dalje veruju u njegov potencijal da trajno izmeni finansijski sistem.

9. DIGITALNA NEBEZBEDNOST

Bezbednost digitalnih podataka danas je tema koja izaziva veliku zabrinutost. Hakovanje je moguće na internacionalnom nivou, a sa širenjem tzv. interneta stvari (IoT) čak i aparati za domaćinstvo mogu postati slaba tačka u nastojanju da sačuvamo osetljive lične podatke.

Stručnjaci se trude da razvoj digitalizacije prati razvoj odgovarajućih sistema za bezbednost, kao što su biometrija i RFID, tj. identifikacija putem radio frekvencije. Nažalost, oni se uglavnom i dalje oslanjaju na softver za šifrovanje, koji može da se „provali“.

Šira primena kvantnih kompjutera značiće i eksponencijalni rast računarskih sposobnosti, a samim tim i bolje sigurnosne sisteme. Kada deca rođena 2020. odrastu, zahvaljujući kvantnoj kriptografiji, verovatno će biti doslovno nemoguće hakovati digitalni svet kojim budu krstarili.

10. RAČUNARI SA (SAMO JEDNIM) EKRANOM

Dok većina današnjih digitalnih uređaja ima ravan ekran, korisnički interfejs budućnosti biće daleko dinamičniji, a deca rođena 2020. možda neće pamtiti vreme kada su ljudi bili ograničeni na ekran i tastaturu.

Razvoj virtuelne (VR) i proširene stvarnosti (AR) doneo je promenu paradigme, a kako ove tehnologije budu nastavile da napreduju, videćemo integrisanje sve više novih mogućnosti u naše kompjutersko iskustvo.

Uz prepoznavanje pokreta i gestikulacije, obradu govora i druge tehnologije, holistička interakcija s uređajima postaće uobičajena, tako da ćemo na kraju možda komunicirati sa sistemima poput onih u filmu „Suvišni izveštaj“.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here