Redak slučaj o kome su nedavno objavili rad, iznenadio je lekare u Bostonu.
Čovek iz Bostona pre 20 godina je imao tempiranu bombu u mozgu. On toga nije bio svestan sve dok – 20 godina kasnije – nije dobio napad. Tada su lekari u Opštoj bolnici u Masačusetsu shvatili da je glava 38-godišnjaka dugo bila domaćin pantljičari.
On nije jedina osoba kojoj se to dogodilo, ali je u manjini, rekao je Edvard T. Rajan, direktor odeljenja za zarazne bolesti u Opštoj bolnici u Masačusetsu i koautor nedavne studije o ovom slučaju.
Iako ovaj čovek nije imao istoriju bolesti, nikada nije pušio ili se drogirao, a retko je pio i alkohol, jednog jutra ga je u 4 sata probudio snažan napad. Njegova žena, zabrinuta zbog toga što joj muž „govori besmislice“, brzo je pozvala hitnu.
Kada je stigao u Opštu bolnicu u Masačusetsu, bio je „ratoboran“ i dezorijentisan. Nije odgovarao na pitanja niti je reagovao na komande. Oči su mu bile otvorene, a pogled mu je nekontrolisano bežao prema gore.
Lekari nisu bili sigurni šta nije u redu sve dok mu nisu uradili CT skeniranje mozga.
Misterija je bila rešena: čovek je imao tri lezije na mozgu. Lekari pretpostavili da potiču pantljičare koja se ugnezdila u njegovom mozgu pre 20 godina. Lekari su rekli da je parazit odavno uginuo, ali su posledice ostale.
„Slučaj ovog gospodina je bio netipičan, ali ne i neverovatno redak, jer je njegov parazit bio mrtav i kalcifikovan. Jednu ili dve decenije nije bilo živog parazita u njegovom mozgu“, objasnio je Rajan.
Infekcija je odavno nestala, ali deo njegovog mozga je bio u ožiljcima – a oštećenja u tom području su dovela do napada.
Dijagnostikovana mu je neurocisticerkoza, infekcija pantljičarom koja pogađa mozak. Poznato je da izaziva konfuziju i napade, a može da bude i fatalna. Ali simptomi se ne manifestuju uvek odmah.
Lekari su zabeležili da je pacijent došao iz „ruralnog područja Gvatemale“ gde su bolesti povezane sa parazitima endemske. Pretpostavili su da je verovatno pojeo obrok koji je pripremio neko ko je imao pantljičaru. Ta osoba je možda imala prljave ruke, što je omogućilo da „mikroskopska jaja“ parazita dođu do hrane.
Ta jaja su onda ušla u telo čoveka i izlegla se. Zatim su larve stigle do mozga pacijenta.
Na osnovu izjava pacijenta, činjenice da je bio zdrav dan pre napada i načina života u ruralnom području Gvatemale, neurocisticerkoza je najverovatnija dijagnoza u ovom slučaju, objasnio je Endru Dž. Kol, glavni autor studije.
Na sreću, pacijent je dobro reagovao na terapiju. Dobio je lek za prevenciju napada, a zatim je dve nedelje uzimao lek protiv pantljičare i četiri nedelje visoku dozu rastvora za parazite.
Lekari su pratili njegovo stanje tri godine. Zabeležili su da je otok na mozgu splasnuo, a da se napadi nisu javljali dok je uzimao lekove.
Ide mu dobro sada, rekao je Rajan. Vraća se na posao i nema napade.
Iako su ovakvi slučajevi retki, on nije prva osoba koja pati od infekcije povezane s pantljičarom. Vojnici koji su u Englesku došli iz Indije 1930-ih imali su čudne napade godinama nakon što su bili izloženi pantljičarima.
U skorije vreme, isto se desilo i čoveku iz Teksasa koji je patio od glavobolje i nesvestica. I njemu je takođe dijagnostikovana neurocisticerkoza, dijagnoza koja mu je verovatno spasila život.
Kako bi se izbegla infekcija izazvana pantljičarom, poput one koju je imao čovek iz Bostona, CDC i klinika Mejo preporučuju da se izbegava konzumiranje nedovoljno termički obrađenog mesa, a redovna higijena je obavezna.
Infekcije izazvane pantljičarom mogu ostati mirne godinama. Ali kada se aktiviraju – posebno u mozgu – to može biti izuzetno opasno.