Naslovna Magazin Auto Kako se pripremiti za odlazak u planinske krajeve?

Kako se pripremiti za odlazak u planinske krajeve?

PODELI
Foto: istock

Bez obzira da li idete na odmor ili u posetu rodbini, odlazak u krajeve u kojima mogu da se očekuju ozbiljniji problemi sa snegom može da bude vrlo stresan i rizičan.

Iznenadna mećava može da napravi potpuni kolaps u saobraćaju. Naravno, većina vozača ne želi uopšte da razmišlja o tome – ali kada se nađu zavejani u nekoj nedođiji, pri čemu je saobraćaj potpuno blokiran, onda počinje panika.

Da li moram da imam lance za sneg?

Lance ili druga sredstva za povećanje trakcije (npr. „čarape“ za sneg) morate da imate od 1. novembra do 1. aprila, ali samo kada vozite van naselja.

Objašnjenje kako se montiraju lanci za sneg možete da vidite klikom na ovaj link Kako se stavljaju lanci za sneg? ili u video snimku ispod:   

Proverite u kakvom vam je stanju akumulator

Što je temperatura niža, akumulator je sve slabiji.

Ponesite rezervnu tečnost za pranje vetrobrana

Tečnost za pranje vetrobrana je od neopisive važnosti za dobru preglednost, pa se potrudite da je dopunite do vrha pre puta i da u prtljažnik ubacite rezervnu količinu. Što više ponesete, to bolje – neće da se baci.

Ne dozvolite da ostanete bez goriva

Koliko god je to moguće, trudite se da u rezervoaru uvek ima što više goriva. Kad naiđete na pumpu, svratite i dopunite rezervoar, čak i ukoliko se ispraznilo manje od četvrtine.

Tako ćete biti mnogo spokojniji po pitanju rizika od teških saobraćajnih gužvi ili kompletnog kolapsa.

Auto kada radi u leru troši okvirno od 0,5 do 1,0 litar na sat vremena. U slučaju starijih benzinaca veće kubikaže, potrošnja može da bude i veća od 1,0 litar.

U normalnim svakodnevnim uslovima ovo nije problem. Međutim, kada ste zaglavljeni u koloni dugoj nekoliko kilometara, uz temperaturu 5 ili 10 stepeni ispod nule, svaki litar goriva je zlata vredan.

Budete li prinuđeni da stojite u mestu 10 sati – to može da znači 10 litara goriva manje u vašem već polupraznom rezervoaru. Pritom imate još mnogo da vozite u teškim uslovima, a takođe nema garancije da se u toj koloni neko neće zaglaviti, pokvariti, ostati bez goriva…

Koju dodatnu opremu poneti na duži put?

Navešćemo stvari za koje se nadamo da vam neće zatrebati, ali ako ih u određenom trenutku nemate – bezazlena situacija može da se pretvori u vrlo nezgodnu situaciju.

Upaljač, šibice i sveća – mogu da pomogne u brojnim situacijama, kao što su grejanje ključa prilikom odleđivanja brave, osvetljavanja, paljenja vatre, sečenja kanapa…

Kablovi za startovanje motora – po nepisanom pravilu niko ih nema kada su najpotrebniji, te preporučujemo da ih za svaki slučaj imate u prtljažniku, čak i ukoliko vam je akumulator odličan.

Rezervna garderoba i obuća – neka vam na dohvat ruke budu stvari koje će vas zaštititi od hladnoće ukoliko budete morali da provedete nekoliko sati izvan automobila, popravljajući ga, izvlačeći ga iz snega ili pomažući drugima da učine isto. Čak i ukoliko nema potrebe da izlazite, možda ćete morati da ugasite motor pošto je u rezervoaru sve manje goriva. Rezervna kapa, rukavice, debela stara zimska jakna i pantalone/trenerka (kojih vam neće biti žao ako ih uprljate ili pocepate) trebalo bi da budu dovoljni. I najobičnije gumene čizme su veoma korisne ako treba da se probijate kroz dubok sneg.

Hrana – nekoliko sendviča za put nije dovoljno za vanredne situacije. Stoga ponesite i nešto dugotrajne visokokalorične hrane, kao što su kikiriki, čokolada, bombone, suvo voće, koštuničavo voće (orasi, bademi…) i slično.

Voda za piće – ponesite nekoliko flaša od 1,5 ili 2,0 litra. Tečnost gubimo i zimi, bez obzira što je hladno, te je izuzetno važno da možemo da je nadoknadimo. U takvim situacijama zaboravite na ideju da jedete sneg kada ožednite – možete da se dovedete u smrtnu opasnost.

Torba sa alatom – može da bude korisna i najvećim laicima, pošto u slučaju kvara postoji mogućnost da naiđe kolega vozač raspoložen da pomogne, ali da nema ništa od svog alata. Pored uobičajenog alata, u torbu ubacite i nož ili perorez. U krajnjem slučaju i kvalitetniji/robusniji skalpel sa širokim sečivom može da bude od velike pomoći.  

Punjač za mobilni telefon – u kritičnim situacijama može mnogo da znači. Imajte u vidu da se baterija telefona pri niskim temperaturama i tokom vožnje brže prazni.

Baterijska lampa – trebalo bi da bude obavezna u svakom automobilu, bez obzira na godišnje doba. Pomaže prilikom zamene točka, traženja alata, signaliziranja drugim učesnicima u saobraćaju…

Specijalni čekić za razbijanje stakla – ukoliko dođe do saobraćajne nesreće, postoji mogućnost da se vrata zaglave, pa putnici ne mogu da izađu iz vozila. U takvim situacijama morate da razbijete bočna stakla, što kod nekih vozila može da bude izuzetno teško bez specijalnog čekića.

Lopata ili ašovčić sa kratkom drškom – mogu da budu više nego korisni kada pokušavate da se izvučete iz dubokog snega. Možete da kupite i ašovčić na rasklapanje – ima ih raznih dimenzija i kvaliteta, pri čemu neki mogu da „glume“ i motičicu.

Staro ćebe, šatorsko krilo ili nešto slično – može da bude izuzetno korisno: za pokrivanje, kao podloga kod podvlačenja pod automobil zbog popravke, kao gorivi materijal (loženje vatre, pravljenje baklje za signalizaciju ili osvetljenje)…

Kanap – običan kanap može u problematičnim situacijama da pomogne na mnogo načina. Naravno, tim kanapom ne pokušavajte da izvučete drugi auto koji se zaglavio ili obrnuto. Podsećamo da je sajla (kanap) za vuču deo obavezne opreme tokom cele godine, tako da u svakom slučaju morate da je imate u prtljažniku.

Kišna kabanica – zauzima malo mesta i ne košta mnogo, a izuzetno je korisna kada pri lošim vremenskim uslovima morate da provedete neko vreme van automobila.

Parče daske (ili nešto slično) – pomaže u velikoj meri kada treba da zamenite točak u snegu, blatu ili na travi – daje mnogo bolji oslonac dizalici. Poželjno je da to parče daske bude što čvršće kako ne bi puklo pod težinom vozila.

Pravi rezervni točak – retko koji auto danas ima rezervni točak punih dimenzija, pošto su tu ili „ćopavci“ ili razni setovi za popravku koji mogu da srede gumu koju je probušio ekser. Ali ako ozbiljnije oštetite gumu, naročito na boku ili strada i felna – ostaje vam samo da zovete mobilnog vulkanizera. Kada će pomoć stići i da li će mobilni vulkanizer uopšte hteti da rizikuje da krene do nekog zavejanog dela puta?

Levak za dolivanje goriva – u slučaju da ostanete bez goriva, ovaj levak može da vas poštedi mnogo muka.

Šta ako se zaglavite u snegu?

Kada je u pitanju zaglavljivanje u snegu, ogromnu ulogu igra iskustvo vozača. Naravno, to iskustvo ne može da se stekne ako se nikada niste zaglavili – to je jedan od razloga zbog kojih preporučujemo da vozači koriste svaki sneg kako bi u bezbednim uslovima testirali ponašanje svog auta – prilikom kočenja, ubrzavanja, skretanja…

Uglavno, ovo su generalni saveti:

   Ukoliko se zaglavite, pokušajte sa tzv. „ljuljaškom“ – gasom i kvačilom ljuljajte auto napred-nazad sve više i više, dok ne osetite da davanjem oštrijeg gasa možete da se izvučete.

Pokušajte sa menjačem u prvom stepenu prenosa, uz što lakši gas. Ukoliko točkovi suviše proklizavaju, pokušajte sa drugim stepenom.

Kod nas najveći broj automobila ima prednji pogon, pa možete okretanjem upravljača, tj. točkova da „razgurate“ sneg i stignete do iole čvrste podloge, naizmenično pokušavajući da krenete napred i nazad.

   Neki automatski menjači imaju zimski režim – aktivirajte ga.

   Uklonite sneg oko točkova lopatom, strugačem za led ili golim rukama, ukoliko nemate alternativu. Oslobodite put i prednjim i zadnjim točkovima, bez obzira na pogon. Zatim pokušajte da se izvučete.

–   U slučaju zaglavljivanja sa jednim točkom koji se vrti uprazno, pokušajte sa ubacivanjem neke daske, peska ili patosnice ispod njega – možda tako problematičan točak dobije dovoljno trenja da se izvučete.

   Isključite (privremeno) elektronsku kontrolu proklizavanja (trakcije) ili ESP prilikom izvlačenja iz snega. Ovi sistemi „guše“ motor ili koče pogonske točkove koji proklizavaju, te vas direktno sprečavaju da se izvučete. Ako razumete kako ovi sistemi funkcionišu, možda ćete moći efikasnije da primenite ovu taktiku – o njima smo pisali u tekstovima: Kako radi kontrola proklizavanja – ASR tj. TCS? i Kako radi ESP?, pišu polovniautomobili.com

   Univerzalan savet za efikasno izvlačenje iz snega ne postoji, već u datoj situaciji morate da se snađete. Dosta zavisi i od toga da li imate prednji ili zadnji pogon, ili pogon na svim točkovima – mada i kod pogona na svim točkovima postoji zaista mnogo razlika po pitanju načina funkcionisanja i generalno efikasnosti.

Vozite pažljivo po snegu

   ABS u mnogim situacijama može drastično da produži put kočenja zato što sprečava da se točkovi blokiraju i tako ukopaju u sneg. 

   Ubrzavajte pažljivo, preporučljivo u jednom stepenu prenosa više nego inače.

   Kočite motorom, ali pažljivo sa otpuštanjem kvačila, da se ne biste zaneli.

   Kada se spuštate nizbrdo, kočite motorom, u što nižem stepenu prenosa, uz blago doziranje kočnice u slučaju potrebe.

–   Penjanje uzbrdo može da bude izuzetno komplikovano, naročito u kreni-stani scenariju. Stoga je ponekad bolje pustiti auto ispred vas da se malo udalji kako biste mogli da savladate strm uspon bez usporavanja ili zaustavljanja zbog vozila ispred. Naravno, pazite na brzinu kako biste mogli na vreme da usporite ili se zaustavite u slučaju potrebe.

   Usporavajte na vreme pre krivina i kroz njih prolazite konstantnom brzinom, bez usporavanja i ubrzavanja. Ne dozvolite da vas ostali učesnici u saobraćaju požuruju ukoliko niste sigurni da je bezbedno da vozite brže.

Zaključak

Ne kažemo da treba da budete paranoični i da odlazak na zimski odmor treba da doživljavate kao odlazak u Sibir. Međutim, skoro svake godine imamo ozbiljne situacije sa saobraćajnim kolapsima u planinskim predelima.

Stoga malo planiranja, pripreme i malo više stvari koje ćete ubaciti u auto mogu da vas poštede raznih veoma stresnih situacija.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here