Naslovna Hronika Kako se sve dovijaju krijumčari duvana u Srbiji

Kako se sve dovijaju krijumčari duvana u Srbiji

PODELI
Foto: rtv

BEOGRAD – Policija je od početka ove godine do 1. decembra na teritoriji Srbije zaplenila 76.469 boksova cigareta, 22.345 kilograma rezanog duvana i 64.470 kilograma duvana u listu u ukupno 869 zaplena, pokazuju podaci MUP, dok carinici kažu da gotovo da nema mesta u automobilima, autobusima i kamionima gde nisu pronalazili cigarete i duvan.

Najveće zaplene cigareta u ovoj godini bile su na području Novog Pazara, Kikindi, Subotici, Pančevu i Šapcu, dok su najveće zaplene rezanog duvana i duvana u listu zabeležene na teritoriji policijskih uprava u Šapcu i Sremskoj Mitrovici.

U MUP-u ističu da se tim krivičnim delima nanosi velika šteta budžetu i da se ona prevashodno ogleda u neplaćanju akciza i drugih poreskih obaveza.

Takođe, i druge institucije koje se bave suzbijanjem ovog problema ističu da je važna saradnja svih nadležnih službi kako bi se šverc duvana pravovremeno otkrivao i adekvatno kažnjavao.

U MUP-u kažu da se cigarete transportuju kamionima i cisternama, putničkim vozilima sa specijalno izgrađenim bunkerima u kojima se skladište, kao i vozovima i autobusima.

Upozoravaju, takođe, da je na teritoriji Srbije prisutna proizvodnja duvana na nelegalnim zasadima, odnosno na parcelama koje proizvođači nisu prijavili Upravi za duvan Ministarstva finansija. Duvan proizveden na ovaj način koristi se za plasiranje na nelegalno tržište.

U Upravi carina kažu da je jasno da je šteta koju nelegalan promet duvanskih proizvoda nanosi državnom budžetu ogromna, ali ukazuju i da je isto tako problematična veza između crnog tržišta duvana i drugih oblika kriminala.

“Zbog toga je veoma važno da se ovoj vrsti šverca zajedničkim snagama suprotstave sve državne službe u saradnji sa kolegama iz inostranih administracija i duvanskim kompanijama koje legalno posluju”, kažu za Tanjug u Upravi carina.

Navode da je šverc cigareta unosan “biznis”, pre svega zbog toga što su cene duvana na tržištu EU izuzetno visoke.

Ako se zna da paklica cigareta, na primer, u Belgiji košta između četiri i pet evra, u Velikoj Britaniji od pet do 7,5 funti i da su cigarete najjeftinije u Luksemburgu, gde koštaju oko 3,5 evra po paklici- onda je jasno kakav je to motiv za krijumčare.

Iako se one iz švercerskih izvora na crnom tržištu prodaju u pola cene, to je i dalje dovoljno da krijumčari ostvaruju ogromne zarade, navode u ovoj instituciji.

Carinski posao podrazumeva suzbijanje svih oblika krijumčarenja, kako na graničnim prelazima tako i u dubinskim kontrolama unutar granica države, a zaplene manjih ili većih količina cigareta su gotovo svakodnevna pojava.

Za poslednjih pet godina carinici su samostalno, ili u saradnji sa drugim državnim organima, zaplenili preko 37,7 miliona komada cigareta i više od osam tona rezanog duvana.

Krijumčari cigareta i duvana služe se različitim načinima da “posao” sprovedu u delo.

U Upravi carina kažu da se neretko služe trikom farbanja cevi silikonom, farbom i drugim materijama jakog mirisa kako bi zavarali njuh carinskog psa, međutim ni to nije sprečilo carinike da otkriju preko 4.000 paklica cigareta u ventilaciji jednog autobusa.

Desio se i slučaj kada su na Horgošu u specijalno dograđenim bunkerima u pragovima automobila pronađene paklice cigareta, dok su na Batrovcima cigarete pronađene cak i u kanuu natovarenom na automobil.

Takođe, neobičan je primer sa Kelebije kada je tovar cigareta i duvana pronađen u rezervoaru za benzin automobila koga je u tom trenutku vlasnik vozio na gasni pogon.

Gotovo da nema mesta u automobilima, autobusima i kamionima gde carinici nisu pronalazili cigarete i duvan.

Švercerima su ipak najomiljeniji duplo dno, skrivene pregrade, ispod haube i instrument-table, šupljine farova, prostori ispod sedišta i tapacirunga vozila.

Desilo se da su cigarete pokušali da sakriju i u torti.

“Odgovor na pitanje koliko uopšte paklica cigareta može da stane u lažnu tortu i kako se to uopšte isplati, mogli bi da daju oni koji se bave takozvanim ‘mravljim švercom’ i pokušavaju da preko granice iz više puta prenose manje količine robe”, kažu u Upravi carina.

U Poreskoj upravi kažu da Sektor poreske policije te institucije samostalno ili u saradnji sa MUP-om i drugim državnim organima sprovodi pojačane dnevne aktivnosti na suzbijanju sive ekonomije u prometu duvana, duvanskih prerađevina i ostalih akciznih proizvoda.

U PU kažu da je od početka ove godine u akciji suzbijanja nelegalnog prometa duvana i duvanskih prerađevina, podneto 426 krivičnih prijava protiv lica koja su izvršila krivična dela nedozvoljenog prometa akciznih proizvoda, nedozvoljenog skladištenja robe, nedozvoljene trgovine, nedozvoljene proizvodnje i neovlašćenog bavljenja delatnošću.

Oduzeto je 12,2 tone rezanog duvana, 11,5 tona duvana u listu, 662.956 paklica cigareta, 107.167 komada ručno pravljenih cigareta.

Kazne za izvršioce za nedozvoljen promet akciznih proizvoda su od tri meseca do pet godina zatvora u zavisnosti od težine počinjenog krivičnog dela.

U kompaniji Japan Tobacco International (JTI) kažu da je jedna od najuspešnijih mera bilo uspostavljanje akciznog kalendara i snažna borba protiv šverca pogotovo rezanog duvana i duvana u listu.

“Akcizni kalendar je uspostavio balansiran rast akciza koji prati realne pokazatelje rasta prihoda u društvu a državi omogućava stabilne i predvidljive prihode. Sa druge strane, borba protiv šverca kojom rukovodi MUP je stabilizovala tržište duvanskih proizvoda i značajno smanjila izbegavanje poreza”, navode u JTI.

Kao jedan od narednih koraka u ovoj kompaniji vide osnaživanje inspekcijskog nadzora koje bi trebalo da prati i oštrija kaznena politika sudova.

To je neophodno kako bi mere na suzbijanju sive ekonomije zadržale efekat i u budućnosti, ističu.

Takođe dodaju da nelegalna trgovina svakako utiče i na državne prihode i na duvansku industriju, koja posluje legalno.

“Svuda u svetu nelegalna trgovina stvara nelojalnu konkurenciju, zato što su proizvodi koji se prodaju na crnom tržištu jeftiniji za iznos poreza i cenu administrativnih postupaka koje legalna firma mora da prode da bi robu plasirala na tržište. Oni koji se upuste u nelegalnu trgovinu očekuju visoku zaradu i zato je važna sveobuhvatna borba države, privrede, različitih vladinih i nevladinih institucija i građana protiv ove vrste organizovanog kriminala”, ističu u JTI.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here