Maestalni nastupi prvaka Baleta Narodnog pozorišta iz Beograda, učenika italijanskih i srpskih baletskih škola i aplauzi rumske publike obeležili su dolazak „Karavana igre“ u naš grad.
Ruma je jedan od deset gradova u Srbiji koje je ove godine obuhvatio multidisciplinarni projekat „Karavan igre“, koji ne samo da promoviše igru kao umetnički izraz, već i kulturnu ponudu kao vredan turistički potencijal.
Karavan igre organizuju Nacionalna fondacija za umetničku igru i Beogradski festival igre, uz podršku Fondacije Art Mentor iz Lucerna i Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave Republike Srbije
U Kulturnom centru „Brana Crnčević danas su odigrane dve baletske predstave. Učenici italijanskih i srpskih baletskih škola, uzrasta od 10 do 16 godina, uz podršku prvaka Baleta Narodnog pozorišta iz Beograda, su za Rumljane igrali „Pariski život“ (koreografija Sabrine Bosko). Nakon te predstave održan je Gala koncert, sa varijacijama najlepših klasičnih baleta, repertoarom koji čini okosnicu svih velikih baletskih kuća u svetu.
Karavan igre je do sada uspeo da zainteresuje one najmlađe i motiviše ih da požele da zaigraju balet ili da se bave modernim igrama, ističe direktorka Beogradskog festivala igre Aja Jung i napominje da je veoma važno da se vratimo pravim vrednostima, baletu, operi, dobrom pozorištu, dobrom filmu i da uživamo u takvim društvenim aktivnostima.
„2017. godine smo otpočeli projekat Karavan igre, i to zajedno sa fondacijom Art Mentor iz Lucerna i tada Ministarstvom za državnu upravu i lokalnu samoupravu i Ministarstvom kulture i informisanja. Tada smo obišli 15 gradova. Međutim, u tim gradovima ostajali smo samo po tri dana, imali smo relativno kratak i veoma zanimljiv program. Sada je ideja da tokom 2019. godine i 2020. godine obiđemo 10 gradova, ali da u tim gradovima ostanemo malo duže, pre svega donoseći predstave klasičnog baleta i savremene igre, zatim edukativni program, program za najmlađe, decu i to ne samo iz klasičnog baleta i savremene igre, nego i iz novih pravaca, kao što su hip-hop, brejk dens, ulični ples, kojim bi eventualno zainteresovali mladu mušku populaciju. Pored toga tu su i izložbe fotografija, filmski programi, prezentacije i zaista imamo cilj da umetničku igru približimo svim generacijama, da pridobijemo neku novu publiku i naravno, da pronađeno neke nove talente“, kazala je Aja Jung.
„Posle baletskih predstava slede edukativne i koreografske radionice, časovi i kursevi za vašu decu, dolaze pedagozi i koreografi u svaki grad. Poziv je široko otvoren za svu decu iz Rume očekujemo da oni sa svojim roditeljima dođu, pogledaju predstave, jer ako ne vidite u najmlađem uzrastu neku predstavu, ako ne vidite balerinu na sceni, nikada ni sami nećete poželeti da igrate balet. Isto je i sa dečacima, ako ne vide neki piruet, ako ne vide neki vrtoglavi skok, nikada neće poželeti da igraju“, zaključuje Aja Jung.
„Interesovanje je negde zaista veliko, u nekim gradovima je malo manje, negde se čini da ne postoji interesovanje za umetničku igru, međutim, to je sve nešto na čemu se mora raditi. Na primeru Beogradskog festivala igre koji ja vodim već 17 godina, mogu da shavtim da smo i u Beogradu morali da radimo na tome da bismo danas mogli da se pohvalimo da je 16. Beogradski festival igre posetilo blizu 25.000 gledalaca“, rekla je Jung.
Predsednik Skupštine Opštine Ruma Stevan Kovačević izrazio je zadovoljstvo što je Ruma jedan od deset gradova koji je ove godine pozicioniran kao stanica Karavana igre.
„Za nas je veoma značajno da se naši sugrađani uvere u moć igre kao umetničkog izraza. Mi smo sredina koja ima bogatu kulturnu tradiciju, sredina koja ima značajnu infrastrukturu, čiji je ključni element ovaj Kulturni centar koji raspolaže tehničkim uslovima za organizovanje svih vrhunskih kulturnih priredbi. Ja sam pobornik onog stanovišta da publici morate ponuditi nešto da bi ona procenila da li to vredi pažnje. Mislim da smo mi možda malo zapostavili balet i igru kao umetnički izraz u našoj kulturnoj ponudi i ovo je sjajna prilika da te izraze afirmišemo i da zainteresujemo naše mlađe stanovnike da se ozbiljnije posvete tome, a starijoj kulturnoj publici da priredimo lep kulturni događaj“, poručio je Kovačević.
Nakon sagledavanja uspeha projekta u 10 gradova u Srbiji, kao i prezentacije dokumentarnog filma koji će arhivirati veliko baletsko putovanje, Fondacija Art Mentor će izabrati dva grada u kojima će u narednom periodu finansirati renoviranje i opremanje prostora za profesionalne baletske studije, kao i pedagoga koji će kontinuirano raditi sa decom i mladima u sredinama koje do danas nisu imale baletsku tradiciju, niti mogućnost edukacije mladih u oblasti baleta, savremene igre, ali i novih formi poput hip hopa ili brejk densa.
* Vest objavljena u sklopu projekta koji je sufinansiran iz budžeta AP Vojvodina. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama, koji je dodelio sredstva.
