Biomasa mrava veća je od biomase divljih sisara i ptica zajedno, te doseže do 20 odsto ljudske biomase. Predviđa se da će svetska ljudska populacija premašiti 8 milijardi u narednim mesecima. U poređenju s mravima, to je jadna prekretnica.
Naučnici su do sada napravili najtemeljniju procenu globalne populacije mrava – insekata koji su se naselili gotovo svuda na planetu – a procenjena ukupna brojka je neverovatnih 20 milijardi ili otprilike 2,5 miliona na svakog čoveka.
To ne bi trebalo da bude iznenađenje s obzirom na to koliko su ovi užurbane i društvene bube sveprisutne i činjenicu da napreduju od doba dinosaura, s najstarijim poznatim fosilom mrava koji datira od pre 100 miliona godina iz razdoblja krede.
„Mravi zasigurno igraju središnju ulogu u gotovo svakom kopnenom ekosistemu“, rekao je entomolog Patrik Šulthajs sa Univerziteta u Virzburgu u Nemačkoj i Univerziteta u Hong Kongu, koautor studije objavljene prošli nedelje u časopisu „Proceedings of National Academy of Sciences“.
„Oni su vrlo važni za kruženje hranjivih supstanci, procese razgradnje, širenje semena biljaka i promene. Mravi su takođe vrlo raznolika grupa insekata, s različitim vrstama koje ispunjavaju širok raspon funkcija. Ali najviše od svega, to je njihova brojčana zastupljenost koja ih čini ključnim ekološkim igračima“, rekao je on.
Postoji više od 12.000 poznatih vrsta mrava, koji su obično crne, smeđe ili crvene boje i imaju telo segmentirano u tri dela. U rasponu veličine od oko 1 mm do oko 3 cm, mravi obično nastanjuju tlo, lišće ili raspadajuće biljke – a povremeno i ljudske kuhinje.
Mravi, čiji su najbliži rođaci pčele i ose, nastanjeni su gotovo svuda na Zemlji, kao što svaki izletnik zna, osim Antarktike, Grenlanda, Islanda…
„Bio sam zadivljen činjenicom da je biomasa mrava veća od biomase divljih sisara i ptica zajedno, te da doseže 20 odsto ljudske biomase. To vam daje razumevanje razmera njihova uticaja“, rekla je ekološkinja i ko-voditeljka studije Sabine Nuten, takođe sa Univerziteta u Virzburgu i Univerziteta u Hong Kongu.
„Smatram da je ogromna raznolikost mrava fascinantna. Mogu biti sićušni ili veliki i pokazivati najbizarnija prilagošava“, dodala je Nuten, navodeći široko rasprostranjeni rod mrava nazvan Strumigenys, poznat po dugim ustima sa šiljcima koji se koriste za lov na male beskićmenjake.
Istraživači su svoju analizu temeljili na 489 studija populacija mrava na svim kontinentima na kojima mravi žive.
„Naš skup podataka predstavlja zbir ogromnog napora hiljade naučnika. Tako smo bili u mogućnosti ekstrapolirati broj mrava za različite regije sveta i proceniti njihov ukupni globalni broj i biomasu“, rekao je Šulthajs.
Utvrđeno je da tropska područja sadrže mnogo više mrava nego druga područja, pri čemu šume i sušna područja imaju više mrava nego urbana područja.
„Postoje određeni delovi sveta u kojima imamo malo podataka i ne možemo doći do pouzdanih procena za sve kontinente. Afrika je jedan takav primer. Dugo znamo da je to kontinent vrlo bogat mravima, ali i nedovoljno proučen,“ rekao je Šulthajs.
Mravi obično žive u kolonijama koje se ponekad sastoje od miliona njih podeljenih u grupe s različitim ulogama kao što su radnici, vojnici i kraljice. Radnice, sve ženke, brinu se za veću maticu i njeno potomstvo, održavaju gnezdo i traže hranu. Mužjaci se pare s kraljicama, a zatim umiru.
„Neki mravi svakako mogu biti jako dosadni, ali to je perspektiva čoveka“, rekao je Šulthajs.
„Većina mrava je zapravo vrlo korisna, čak i nama ljudima“, dodao je Šulthajs. „Razmislite o količini organskih sastojaka koju 20 milijardi mrava transportuje, uklanja, reciklira i jede. Zapravo, mravi su toliko bitni za neometane biološke procese da ih se može smatrati inženjerima ekosistema. Pokojni naučnik za mrave E.O. Vilson jednom ih je nazvao ‘malim stvarima koje pokreću svet‘.“
