Dok jedni govore da je puter zdrav, drugi pričaju da je proizvod koji doprinosi razvoju određenih bolesti. Srbi ga jedu, ali nisu rekorderi. Najveći ljubitelji ovog namaza su stanovnici Francuske. Prosečan Francuz pojede više od 8 kg putera godišnje, ali nema problem sa zdravljem. Kako je to moguće?
Maslac je mast dobijena od masti i proteinskih komponenata iz mućene slatke ili kisele pavlake. Pravi se od kravljeg mleka. To je prirodni proizvod koji sadrži mnoge sastojke koji su značajni za telo, na primer vitamine A, D, E i K2 i buternu kiselinu koja blagotvorno deluje na stanje creva jer ima antiinflamatorna svojstva.
Vitamin A koji se nalazi u puteru podržava imuni sistem i vid, učestvuje u proizvodnji crvenih krvnih zrnaca i može da smanji rizik od nastanka bolesti. Vitamin D reguliše koncentraciju kalcijuma u krvi, jača kosti i pozitivno utiče na imuni, nervni i mišićni sistem. Vitamin E poboljšava kvalitet vida, reguliše nivo holesterola i glukoze u krvi, smanjuje rizik od nastanka ateroskleroze i srčanog udara. Pored toga, puter pomaže u apsorpciji hranljivih materija iz druge hrane. Još jedna prednost je što je lako svarljiva.
Šta kažu lekari?
Stručnjaci smatraju da puter ne treba izbaciti iz ishrane, ali ga treba jesti umereno. Puter je godinama bio na “crnoj listi” lekara i dijetetičara. Zašto? Uglavnom zbog sadržaja holesterola, koji se smatrao glavnim uzrokom kardiovaskularnih bolesti. Lekari i dalje ne preporučuju puter pacijentima koji pate od ateroskleroze. Savetuje im se da namaz zamene kvalitetnim margarinima.
Prema preporukama Svetske zdravstvene organizacije (SZO), masti treba da sadrže 15-35 odsto dnevne energetske vrednosti iz obroka. To bi trebalo da budu uglavnom nezasićene masne kiseline, npr. omega-3 ili omega-6, koje se nalaze u raznim biljnim uljima i ribi. Životinjske masti, uključujući puter, treba da budu samo dodatak drugim proizvodima.
