Naspram 34 data, primili su Voždovčani 26 golova, a razlika je mogla da bude i manja da je na golu stajao neki drugi čuvar
Marko Ilić, golman šestog tima Super lige i mlade reprezentacije Srbije, iza sebe je ostavio još jednu sjajnu polusezonu, tokom koje je potvrdio da pored odličnog skoka, refleksa, opažanja i dodavanja, raspolaže i majstorstvom za penale.
Nijednom, od četiri udarca s kreča, nije bio savladan. Šuteri za Inđiju i Radnički su promašili metu, izvođače Napretka i TSC-a je „pročitao”.
Sveukupno gledano, od 14 izvođača sa kojima se suočio noseći dres Voždovca čak osam je ispratio sa osmehom.
Još ranije, Ilić je otkrio da je ključ u kvalitetnoj pripremi. Sad je pristao i da zađe u detalje…
– Pred svaku utakmicu radim analizu sa trenerom golmana, gledamo snimke igrača koji su šutirali penale i njihovu rutinu pred udarac. Ipak, odluka je na kraju na meni i kako u datom trenutku osetim. Tu je kraj! Analiza može da se radi koliko god hoćeš, ali to ne znači i da ću uvek poslušati brojke.
Imate omiljeno mesto za čekanje šuta?
– Fudbalsko pravilo nalaže da budete na liniji ili iza nje, ali volim da ukradem svaki centimetar. Idem dokle god mi je dozvoljeno, odnosno volim da petama stojim na liniji i povećam šansu da bolje zatvorim ugao. Svaki detalj je bitan.
Golmani umeju da stanu malo ulevo ili udesno od sredine gola?
– Pokušavam i ja nekada da igram te igrice, ali generalno stojim na sredini.
A, širenje ruku?
– To da… Trudimo se nekada na taj način da dekoncentrišem šutera, svaka gestikulacija može to da postigne.
Pozivaš li ih da šutiraju u određenu stranu?
– Radim nešto slično, ali… Ne mogu previše o tome…
