Naslovna Srem Sremska Mitrovica MEMORIJALNI PARK U SREMSKOJ MITROVICI: Mesto koje čuva sećanje u vremenu

MEMORIJALNI PARK U SREMSKOJ MITROVICI: Mesto koje čuva sećanje u vremenu

PODELI
Foto: ilustracija

Svojevrstan simbol, ali i podsetnik na stradanje nedužnih stanovnika Srema tokom Drugog svetskog rata predstavlja Spomen-groblje u Sremskoj Mitrovici.

Najveće stratište je bilo na Pravoslavnom groblju, gde je život izgubilo više hiljada ljudi, među kojima i slikar Sava Šumanović.

Nakon Drugog svetskog rata, narod Srema je obeležio ovo mesto i posvetio ga svim stradalim, znanim i neznanim herojima, koji su dali svoje živote boreći se protiv jednog od najsvirepijih zločina u istoriji.

Memorijalni kompleks koji se prostire na 12 hektara, svečano je otvoren u julu 1960. godine, a građen je prema projektu arhitekte Bogdana Bogdanovića, u saradnji sa slikarem Vladimirom Veličkovićem. Budući da je u narednih 20 godina vršeno više adaptacija, smatra se da je konačan izgled dobio 1981. godine.

U ovo mesto utkani su brojni elementi najrazličitije simbolike, pa je tako prema izvorima, park podeljen na zapadnu i istočnu stranu, koje treba da sugerišu raskol između života i smrti. Ove dve zone su ciljano postavljene jedna naspram druge, poput ogledala, i služe da posetioca simbolično “sprovedu” kroz užase kroz koje su prošli stradali.

Tako, dvorište u obliku zvezde bi trebalo da predstavlja “grad umrlih”, a skulptura u obliku urne na drugom kraju, “grad živih”.

Svaka od šest humki koje su postavljene na kracima “zvezdanog” dvorišta, predstavlja po jednu grupu nastradalih. Njih krase bronzane skulpture u obliku vatre, koje simbolizuju nekadašnje jugoslovenske republike. Njihov broj je 1979. uvećan za još dve, kako bi predstavile Vojvodinu i Kosovo.

S druge strane, simbol urne koji možda malo kontradiktorno reprezentuje “grad živih”, je svakako manje jasan. Smatra se da je Bogdanović ovim hteo da referiše na neolitsku kulturu, što ne bi bio prvi put u njegovim radovima i da stavi naglasak na koncept “večnog života”, koji se ogleda u trajnosti iskopina iz ovog perioda.

Ova “dualnost postojanja” smrti i života nije slučajan izbor, već je čest Bogdanovićev pristup korišćen i u ostalim memorijalnim kompleksima koje je kreirao širom Jugoslavije.

Posebnu pažnju u centralnom delu privlače kamene ploče, na kojima je ugravirana poruka Dobrice Ćosića, našeg književnika, akademika i političara, a posvećena je sećanju na sve stradale i njihove žrtve.

Spomen-groblje je 1977. godine proglašeno za spomenik kulture, a sam kompleks je
pretrpeo više vandalističkih razaranja. Veći deo bronzanih skulptura su bile gotovo potpuno uništene do neprepoznavanja, a jedan od upornih problema su bili i grafiti. 2012. godine, Zavod za zaštitu spomenika Sremske Mitrovice je sproveo veliku rekonstrukciju, te je, pored bronzanih skulptura, ceo park dobio nov i obnovljen izgled.

Čuvanje i poštovanje ovakvih obeležja je način na koji možemo da doprinesemo da se ovakvi zločini nikad ne ponove, a da žrtve nevino stradalih budu podsetnik na herojstvo naših predaka, kao i na ideale od kojih ne treba odustajati, a to su sloboda i dostojanstvo svih naroda.

Tekst je objavljen u sklopu projekta koji se finansira iz budžeta Grada Sremska Mitrovica – Gradska uprava za obrazovanje, kulturu i sport. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here