Naslovna Politika Ministri Otvorenog Balkana potpisali sporazum o prehrambenoj sigurnosti

Ministri Otvorenog Balkana potpisali sporazum o prehrambenoj sigurnosti

PODELI
Foto: Tanjug/ STRAHINJA ACIMOVIC

Ministar poljoprivrede Srbije Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede Severne Makedonije Ljupčo Nikolovski i ministarka poljoprivrede Albanije Frida Krifka potpisali su danas, na Samitu Otvorenog Balkana u Beogradu, Sporazum o mehanizmima prehrambene sigurnosti na Zapadnom Balkanu.

Sporazum je, kako je navedeno, potpisan u Palati Srbija kako bi se sprečio nedostatak osnovnih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda na tržištima učesnika inicijative Otvoreni Balkan.

Sporazum su potpisali u prisustvu lidera zemalja članica Inicijative Otvoreni Balkan (OB) , predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera Severne Makedonije i Albanije Dimitra Kovačevskog i Edija Rame, kao i premijera Crne Gore Dritana Abazovića i predsedavajućeg Saveta ministara BiH Zoran Tegeltija.

Sporazumom je ponovo potvrđena solidarnost kao definišući princip inicijative OB a pozvani su i predstavnici ostalih zemalja ZB da se pridruže ovom sporazumu.

Svrha ovog sporazuma je da članice inicijative Otvoreni Balkan jedne drugima pomognu u slučaju prekida lanaca snabdevanja usled posledica globalne krize, kada se neka od zemalja suočava sa nedostatkom u snabdevanju domaćeg tržišta osnovnim poljoprivredno-prehrambenim proizvodima.

Članice inicijative OB, su ponovo potvrdile neophodnost saradnje u sprečavanju i ublažavanju mogućih nestašica osnovnih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda nastalih iz moguće krizne situacije u regionu ili one koja utiče na globalno tržište i odražava se na region, navodi se u sporazumu.

Dodaje se da su tri zemlje saglasne da među članicama inicijative OB neće biti zabrana prometa osnovnim poljoprivredno-prehrambenim proizvodima i da će one kada sporazum stupi na snagu ukinuti sva kvantitativna ograničenja i mere sa istim dejstvom na uvoz osnovnih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda čija su imena navedena u posebnom aneksu i koji su poreklom iz zemalja članica OB.

Kada je reč o listi osnovnih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda iz aneksa na njoj se nalaze kukuruz, pšenica i spelta pšenično i speltino brašno, proizvodi od mleka, beli šećer u čvrstom obliku, suncokretovo ulje, ulje semena suncokreta, testenina i to kuvana, nekuvana ili punjena, žitarice, griz i premaz za pelete, voće, sveže i zamrznuto, povrće, sveže i zamrznuto te proizvodi od mesa.

Tri zemlje su se saglasile i da neće biti ponovnog izvoza (reeksporta) u treće zemlje osnovnih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda kojima se trguje, navedenih u aneksu i ako su poreklom iz jedne od zemalja članica.

Da bi nadgledale primenu sporazuma, zemlje će uspostaviti zajedničku radnu grupu kako bi predložile poboljšanja i otkrile i sprečile moguću zloupotrebu a ona će biti formirana u roku od mesec dana od dana stupanja na snagu sporazuma.

U radnoj grupi biće predstavnici zvaničnih institucija zemalja čclanica OB za poljoprivredu, trgovinu i carinu i predstavnici privrednih komora.

Zemlje su se takođe saglasile da će njihovi nadležni organi zajedno raditi na mapiranju svojih skladišnih kapaciteta za osnovne poljoprivredno-prehrambene proizvode, što bi trebalo da se uradi u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu sporazuma a tri zemlje će razmeniti spiskove mapiranih kapaciteta za skladištenje žitarica.

Navodi se da će raditi na izradi zajedničkog plana politike za unapređenje kapaciteta za skladištenje osnovnih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u okviru inicijative OB u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog sporazuma.

Takođe i da se zemlje obavezuju da će raditi na dodatnom unapređenju u međusobnoj trgovini kako bi dodatno obezbedile osnovne poljoprivredno-prehrambene proizvode tokom kriznih situacija te da će njihovi nadležni organi zajedno raditi na izradi IOB plana puta/ akcionog plana za prehrambenu sigurnost 2030.

Taj dokument će se baviti pitanjima bezbednosti hrane na Zapadnom Balkanu, a posebno u inicijativi Otvoreni Balkan, kao što je identifikacija rizika i izazova za prehrambenu sigurnost, fokusirajući se na inicijative za rešavanje efekata klimatskih promena, digitalizacija i inovacije u prehrambenoj industriji i održivost u proizvodnji hrane širom regiona i poljoprivredno-prehrambenog lanca vrednosti.

Precizirano je da sporazum ostaje na snazi pet godina, nakon čega se automatski produžava za naredne jednogodišnje periode.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here