Ovi mitovi o higijeni i dalje su široko zastupljeni, iako ih je nauka odavno osporila.
Otkako je počela pandemija koronavirusa, ljudi širom sveta počeli su da vode malo više računa o higijeni. Tako, češće peremo ruke, paprine maramice, nakon korišćenja, bacamo u kantu za otpatke, malo češće provetravamo prostorije… Ali neke delove rutine higijene i dalje primenjujemo, iako su se pokazali kao štetni po naše zdravlje. Evo o čemu se radi.
Mitovi o higijeni
Mit #1: Tuširanje
Da li treba da se tuširamo baš svaki dan? Stručnjaci kažu da za ovime nema potrebe. Osim ukoliko nemamo ekcem ili neko drugo kožno oboljenje. Tuširanje nekoliko puta nedeljno je sasvim dovoljno da bismo bili zdravi.
Mit #2: Čišćenje ušiju
Štapići za uši osmišljeni su 1923. godine. Ipak, iako ih svi danas koristimo, zapravo, ovo pomagalo ima više štete nego benefita. Naime, ušni kanal je dizajniran tako da se samočisti. Uši stalno stvaraju vosak i perutaju se, ali vosak ima antibakterijsko svojstvo i uništava bakterije pre nego što uzrokuju upalu. Isto tako, vosak podmazuje ušni kanal. Kada čistimo uši štapićima, zapravo možemo da napravimo nevidljive povrede koje mogu da dovedu do upala, bola i krvarenja.
Mit #3: Higijena ženskog polnog organa
Baš kao i uši i vagina se sama čisti. Ipak, mnoge žene svoj polni organ ispiraju i čiste, koristeći specijalne sapune i gelove za intimnu negu. Međutim, ovi proizvodi mogu da naruše pH vrednost vagine i da dovedu do gljivičnih infekcija, neprijatnog mirisa i upala. Isto tako, na ovaj način, dame su podložnije polno prenosivim bolestima. Ispiranje vagine tokom trudnoće čak može dovesti i do prevremenog porođaja.
Mit #4: Pranje ruku vrelom vodom
Vrela voda zaista ubija štetne bakterije, ali ne postoje naučni dokazi koji pokazuju da pranje ruku vrelom vodom čisti kožu ruku. Topla voda jednako je efikasna. Bitniji faktor jeste korišćenje sapuna i temeljno ispiranje ruku. Zatim, potrebno ih je i dobro osušiti, jer se bakterije razmnožavaju na vlažnim površinama.
Mit #5: Pravilo 3 sekunde
Većina nas veruje da, ukoliko nam nešto ispadne na pod, možemo u roku od tri sekunde to da pokupimo i pojedemo, a da ne ugrozimo svoje zdravlje. Međutim, ovo je daleko od istine jer bakterije ne čekaju tri sekunde da „krenu u napad“. Ponekad, dovoljno je i manje od jedne sekunde da štetne bakterije pređu na namirnicu koja nam je pala na pod. Naravno, što duže čekamo, više bakterija će se zakačiti za hranu. Pravilo ovde jeste da, ukoliko vam je nešto palo na pod, bacite u kantu za otpatke.
